Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji (1)
Posetitel muzeya (1989)
drama, znanstveno-fantastični
Drugi deo trilogije Konstantina Lapušanskog o životu posle apokalipse. Dogodila se ekološka katastrofa. Nastupio je poslednji čin i logičan kraj viševekovnog odnosa čoveka prema prirodi, zasnovan na...
Test pilota Pirxa (1979)
drama, znanstveno-fantastični
Velika multinacionalna kompanija proizvodi prvog čovekolikog robota. Plan im je da takvi roboti potpuno zamene ljudske posade na svemirskim putovanjima. Da bi se ispitala njihova pouzdanost...
Golem (1980)
znanstveno-fantastični
The film is set in a terrorizing world of the future, where technology commands the movements of individuals, supervised by the doctors, carrying out a program to improve the human race. Thus...
Sanatorium pod Klepsydra (1973)
drama, domišljijski, grozljivka
Priča prati mladog Židova koji posjećuje oca u tajnovitom sanatoriju u kojemu vrijeme ne teče normalno... Film je adaptacija zbirke pripovjedaka Brune Schulza "Sanatorij pod klepsidrom". Vlasti su...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.