The Surfer - Da je Kejdž - Klint Istvud...

Da je Kejdž - Klint Istvud - The Surfer bi možda mogao da se nazove modernim vesternom, parafrazom Il buono, il brutto, il cattivo ili Per un pugno di dollari. Ali, jednostavno - nije... 

Lorcan Finnegan je irski reditelj, koji je pre pet godina imao zanimljiv distopijski SF pokušaj Vivarium (recenziju pročitajte na Vivarium - Ko izdrži...), tako postajući interesantan opravdanosti postojanja, ali samo to... I, koliko god ovaj film delovao "ne baš snađeno u potpunosti", sličan epitet može da stoji i za The Surfer...

Kejdž glumi lika koji se iz SAD vraća u obalsko australijsko mestašce gde je odrastao i gde je naučio da surfuje. On je sada uspešni poslovni čovek, ima ženu (čini mi se da je rastavljen od nje ili tako nešto) i sina (tu negde tinejdžerskih godina). Kejdž želi da baš tu, u tom mestašcetu, gde mu se otac ubio, kupi kuću koja je nekada pripadala njegovoj porodici, kao i da sina nauči surferskoj filosofiji. Ali, meštani nisu raspoloženi da prime došljake, pogotovo pripadnici lokalne surferske bande, koja ne dopušta da bilo ko osim njih zaplovi surferskim talasima na omiljenoj im plaži. Kola će se slomiti i na upornom Kejdžu, željnom talasa, pa će gotovo preko noći ostati gotovo bez ičega što je karakterisalo njegovo dotadašnje biće...

I, tu bi negde mogla da se isplete prilično zanimljiva priča, neka mešavina gore pomenutih legendarnih "istvudovskih", uz recimo, "vanvremešnost" još jednog remek-dela Straw Dogs, da pretenciozni reditelj ne pravi istu grešku kao i u takođe pomenutom Vivarium - ostavlja stvari bez završnog klimaksa (to jest, "pogrešnog").

Naravno, pogrešno bi bilo ispričati bilo kakav detalj u vezi "tog kraja", ali, ako možete da verujete na reč, on apsolutno ničim ne opravdava postojanje svih prethodnih minuta ovog filma. Možda bi neko i mogao da pronađe "dramsko filosofsko značenje" u konačnici svega, ali taj kraj apsolutno stoji u emotivnoj nesrezmeri svega onog dotad viđenog, stropoštavajući ovo ostvarenje u mediokritetizam, tako različit od svega onoga što bi, eventualno, moglo da se nazove "specifičnim autorskim viđenjem problematike". 

Zbog svega ovoga, celokupan dojam, uprkos izvesnoj "estetizovanoj poetici bliskoj nezavisnom stvaralaštvu", ostaje suviše bled - gotovo pržeći nam gledalačke vijuge kao uzavrelo surfersko sunce australijske zabiti kojom se Kejdž ovde kreće. Jeste, zanimljivo je (donekle) gledati kako se ceo film može snimiti takoreći samo u jednom eksterijeru (plaži i njenom parkingu), ali postoje neke dramaturške zakonitosti koje bi valjalo ispoštovati da bi se napisao provokativno opravdan scenario (pa, makar u njemu glumio i Nikolas Kejdž). 

Sve u svemu, uprkos harizmi glavnog glumca, ovo je jedan od njegovih slabijih filmova, ma u koliko "niskobudžetnih" filmova da je glumio (baš me je naljutio taj kraj).

Pa još podatak da je ovaj film premierno bio prikazan na Kanskom festivalu???

Možda bio bio bolji utisak da je The Surfer snimljen pre nekih sedamdesetak godina...