Bring Her Back - Morbidan korak nazad

Kada su nam pre tri godine braća-blizanci Australijanci Danny Philippou i Michael Philippou, inače ju-tjub zvezde, ponudili dugometražni prvenac - horor Talk to Me mnogi su bili prijatno iznenađeni (tu negde sam bio i ja - recenziju pročitajte Talk to Me - Prilično bizarno). I, kada su ti mnogi očekivali da u drugom filmu odu korak dalje, bar po meni, napravili su - pogrešan korak - tako potvrdivši onu staru - "najteže je u drugom ostvarenju ponoviti uspeh prvog dela" (ili tako nekako...).

Bring Her Back jeste horor, čija se atmosfera mnogo razlikuje od one iz prethodnog filma. To, samo po sebi, ne bi moralo da neizostavno utiče na ukupnu percepciju, ali je u ovom "uradku" načinjeno nekoliko zaista ozbiljnih propusta da bi novi horor opravdao očekivanja onih koji su prvom filmu dali visoku ocenu. Zapravo, čini se prilično "amaterski" kako sve izgleda, uprkos tome što je film gledljiv, drži pažnju i ima nekoliko zaista upečatljivih žanrovsko-morbidnih scena. Ali, dok je Talk to Me jasno ciljao na tinejdžersko-hororsku-emociju, ovaj nema jasno profilisanu ciljnu grupu, i to mu je, čini mi se, ozbiljan minus, jer nije "ni tamo, ni tamo", nit su tinejdžeri ti koji će biti radosni, nit su oni stariji ljubitelji horora ti koji će biti fascinirani. 

Andy i Piper su polubrat i polusestra, kojima je sad preminuo i zajednički otac, pa se oni izmeštaju u novu porodicu, kod bivše socijalne radnice Sally Hawkins. Pri tom Andy (Billy Barratt) i sam ima problematični maloletnički dosije, dok je Piper (otkrovenje Sora Wong) slabovida (skoro slepa) tinejdžerka. "Mama" Sally ima perfektan imidž, ali i strašnu tajnu - njena ćerka je umrla kada je imala isto godina koliko i sad usvojena Piper. Pri tom, tu je i misteriozni rođak dečak Oliver, koji uopšte ne progovara i čudno se ponaša, pa Sally mora da ga uglavnom drži zaključanog u sobi. Odnos između protagonista biva sve napetiji kako film odmiče, da bi na kraju eskalirao u jezovito saznanje o nameri Sally da čudnim (i uopšte u filmu neobjašnjenim ritualom) vrati u život svoju pravu preminulu ćerku (mali spojlerko - koju je dotad držala u zamrzivaču).

Ovako ispričana radnja mogla bi da bude povod za ineteresantno ostvarenje, da reditelji apsolutno nepotrebno nisu insistirali na "ozbiljnim bušotinama" koje su same po sebi nedostojne ozbiljnog scenarija. Tako, pored već pomenutog neobjašnjenog morbidnog rituala "povratka umrlih u život", nekoliko puta svedoci smo i da Sally gleda neke čudne video-kasete na kojima se vide ljudi koji stravično muče neke druge ljude (žene), vešajući ih i jedući ih (!?), a sve uz titlove na ruskom jeziku (!???), valjda sugerišući... da su Rusi krivi za sve ili ko zna već šta... Pri tom nije jasna ni uloga dečaka Olivera, krvavih crvenih očiju, koji izmenjene svesti uživa u gnusnom samopovređivanju, izazivajući jeftinu emotivnu mučninu kod posmatrača (taj isti dečak potpuno poludi od bola u sceni kada ga Andy odvuče preko kruga od belog kreča koji opasuje kuću u kojoj svi žive (zašto uopšte taj krug, jel su to Kalkanski krugovi ili šta već, potpuno neobjašnjeno...).

Osim ovih scenarističkih apsolutnih nedorečenosti, Bring Her Back ima donekle atmosferičnost potrebnu za uspešan horor. Čak i morbidnost u izvedbi, potrebnu da se bude "duže sećan". Ali, jednostavno, pobrojane "rupe" u priči i insistiranje na tim nepotrebnostima potpuno upropašćuju doživljaj, pre svega svrstavajući ovo (ne)delo u potrebu da jezovitim scenama zaigra na prvu loptu i potpuno zamagli nedoslednosti u onome što bi se mogao nazvati ozbiljan storytelling. Možda je i ovako nekome dovoljno, ali meni ostaje žal što braća Philippou nisu iskoristili do maksimuma potencijal svega zamišljenog, već su smešali "na brzaka" hororčić koji je mnogo "nepotpuniji" od njihovog prvenca.

Jednostavno - propuštena šansa!

Nije dovoljno.

A, moglo je...