The Running Man - Pocupkujući

Prethodni The Running Man snimljen je pre skoro četiri decenije i čovek bi očekivao da ovo viđenje Stivena Kinga ponudi prilično upečatljiviju viziju. Ali, ne da ovaj The Running Man nije superiorniji u odnosu na, moram reći, ne baš slavnog prethodnika, već prilično kaska čak i za njim...

Istina, ovaj The Running Man doslovnija je obrada književnog dela poznatog pisca, te bi, kao takav, trebalo da predstavlja celovitije delo. Međutim, ono što posebno smeta, a još je čudnije s obzirom da je Stiven King jedan od izvršnih producenata filma, jeste da je kraj filma totalno izmenjen u odnosu na njegov roman. Naravno, neću spojlerisati kakav je kraj, ali, zaboga,  zašto ste to uopšte učinili??? Woke, šta li je??? Cveta cveće, žubori potok???

Priču, manje-više, svi fanovi znaju. Glen Powell, buntovni otpušteni fizikalac distopijskog sveta, prijavljuje se za učestvovanje u sumanutom rijaliti programu, u kome treba da preživi 30 dana skrivajući se od nemilosrdnih "lovaca" (Švarci je u prvom filmu bio nepravedno optuženi policajac). Glen/koji-nije-Švarci kod kuće ima ženu i bolešljivo malo dete, pa mu je učestvovanje u suludom šou način da ih izbavi iz bede. Ali, producenti šoua su dobro promislili i već pet sezona niko nije pobedio i osvojio milijardu dolara.

Reditelj Edgar Wright (Last Night in Soho, Baby Driver, The World's End, Scott Pilgrim vs. the World, Hot Fuzz, Shaun of the Dead), začuđujuće loše barata dramaturškim elementima koji su mu se mogla ukazati. Iako renomirani sajt IMDB navodi da je jedan od žanrova kojim se The Running Man kreće i "crna komedija", to apsolutno i pod krivičnom odgovornošću tvrdim da nije slučaj! Ne da nijednog trenutka nema ni pomisli da je nešto smešno u ovom filmu, već nema ni naznake za to, pa se može reći da IMDB svesno obmanjuje poklonike Edgarovog stvaralaštva (u kome važno mesto ima baš taj humoristički prizvuk njegovoih ostvarenja).

Priča i likovi u The Running Man su krajnje jednodimenzionalni, tako da osim samog glavnog junaka, gotovo nikakva ozbiljnija pažnja nije posvećene razvoju nijednog drugog lika. Shodno tome, čak i događaji i likovi iz prethodnog Švarcijevog filma deluju kao "teška lektira". Zaista je neverovatno da ni Edgar, ni ostali uključeni u ovaj projekat nisu shvatili potencijal "razvitka", te su se odlučili da nam prikažu netalentovani akcić, koji služi prevashodno da nam ubije vreme (mada, priznajem, bez prevelikih, to jest, bilo kakvih, očekivanja - podnošljivo). 

Fenomenološki, ovaj film je na tragu nedavne ekranizacije takođe Kingovog The Long Walk, bez ikakve ambicije da ostane u dužem sećanju (čak i prve box-office brojke to negoveštavaju). A, posebno zanimljivo mi je da je u oba slučaja u odnosu na književni predložak - izmenjen kraj!???).

Nema neposredne veze, ali moram da napomenem - Godine 1990. snimljen je Total Recall u kome je Švarci takođe glumio glavnu ulogu; godine 2012. usledio je "remake" Total Recall (koji to zapravo i nije u pravom smislu te reči - slično kao i ovde), ali oba film su bila prilično "ozbiljni" pokušaji da se ostavi trag u žanru, inspirisani književnim predloškom jednog od meni omiljenih pisaca SF žanra. Filipom K. Dikom. Oba ova filma eonima su bolja od onoga što nam je Edgar sad ponudio, pokušavajući da unapredi Kingovu viziju iz filma u kom je glumio Švarci.

Šteta, baš šteta. Ostaje to "proketstvo" Kingovih filmskih realizacija...