Sirât - Fantazmagorično iskustvo

Ako tragate za filmom koji je drugačiji - Sirât je najpotrebnije iskustvo! Pri tom ni najmanje ne mislim na te dve nominacije za "Oskara" (jednu čak za psića!?), niti za tih dvadesetak nagrada koje je ostvario na različitim festivalima, već pre svega i jedino za nesvakidašnju emociju koju ostavlja u duši posmatrača.

Jedan-jedini profesionalni glumac, a svi ostali kao da su studirali na najprestižnijim svetskim filmskim akademijama, pod mentorstvom najeminentnijih. Taj jedan-jedini zove se Sergi López (neke od najpoznatijih uloga: El laberinto del fauno, Lazzaro felice, Harry, un ami qui vous veut du bien), i on tumači lik oca, koji sa svojim maloletnim sinom kreće u potragu za odbeglom od kuće ćerkom, tj. sestrom, kroz bespuća marokanske pustinje. Početak filma zatiče ih na nedefinisanoj rave-žurci, Bogu-iza-nogu, gde tumaraju od jednog do drugog posetioca, pokazujući im fotografiju tražene devojke. Među posetiocima hepeninga u pustinji uglavnom su tu negde više-sredovečni-nego-mladi buntovnici, prašnjavi i deluzionisti, neko bi rekao - gubitnici protoka modernog vremena. E, kad, hipnotišući zvuk muzike prekinu tek pristigli vojnici koji prisutne obaveštavaju da moraju da se evakuišu, jer je uvedeno vanredno stanje usled vojnog puča, naši junaci odlučuju da se ogluše o naredbu i u svoja dva kampera upute se na drugu žurku u pustinji. Među njima su čovek bez noge, drugi bez ruke, žene ispucalih bora i prenaglašene šminke. Sergi i  njegov sin polaze s njima, i dalje u potrazi za nestalom. Ali, put vodi kroz nepristupačne i užarene predele, gde ih čekaju iskušenja mnogo intenzivnija nego bilo šta što su dotada doživeli...

Zapravo, Sirât jeste metafora o životu. Proćerdanom, inspirativnom, razuzdanom, kako god... Ovo je film kojim dominira hipnotišuća muzička podloga, čak i kad je ne čujemo. Melodija, kao sastavni deo života. I kakofonija. Ovaj film je avanturistička mešavina koja podseća na klasike poput Le salaire de la peur, Paris, Texas ili Out of Rosenheim, ali, opet, totalno drugačijeg senzibiliteta. Sirât nije lak za gledanje očima nenaviknutim na iskušenja umetnosti, ali jeste fantazmagorično iskustvo postojanja. Likovi iz filmova su pedantno izvajani u svom bitisanju, tragediji koja izlučuje život u svoj svojoj oporosti lepote. Zao, odvrnite zvučnike i poslušajte šta vam je Oliver Laxe (krimi-drama O que arde, avantura Mimosas i drama Todos vós sodes capitáns) ukomponovao za sećanje.