Gospodar oluje: Legenda o Hammersheadu - Hajde da budemo blagi

The Islander kako je prvobitno nazvan film, odnosno važeći "Storm Rider: Legend of Hammerhead" jeste hrvatsko-holivudsko-a pomalo i srpski SF postapokaliptično-distopijski film, snimljen uz budžet od 10 miliona dolara! Mešavina The Postman, The Hunger Games, Mad Max i ko zna čega još. Kao takav, fenomenološki dovoljno interesantan da privuče pa-nju mnogih, pre svih ljubitelja žanra. Ali...

Nebojša Čupin, to jest Neb Chupin jeste "tata" ovog filma. Holivudski glumac i producent, ovaj put i koscenarista, vlasnik brenda džemova "Dida Boža", uz rediteljske palice koje su držali Zoran Lisinac (ko-reditelj ultra-hita Toma) i Domagoj Mažuran, upustili su se u zanimljiv pokušaj da naprave nesvakidašnji film za ove prostore. Projekat je započet još pre osam godina, pauziran je zbog korone, a sada je dovršen i nalazi se pred gledaocima širom sveta. 

Zapravo, kako ovaj interesantan čovek Neb kaže, ovo je prvenstveno jedan intiman film u koji je utkao neke scene iz svog odrastanja. A prilično komplikovana priča kaže sledeće: 330 godina nakon Velikog potopa, svet sačinjavaju razbacana ostrva, koja žive u strahu od Velike Oluje sa horizonta. Jedina nada Ostrvljana za bezbednost nalazi se u utvrđenoj gradskoj državi Argos - utočištu do kojeg se može stići samo kroz godišnju trku moćnih glisera, u kojoj učestvuju posade svih ostrva. Pobednici (žitelji tih ostrva) mogu da se presele u sigurnost Argosa, dok kamenja poraženih ostrva bivaju dezintegrisana i utkana u Argos, a stanovništvo raseljeno na brodove diljem besnog mora. E, sad, deset godina pre glavnih događaja u filmu, na trci glisera, u ime žitelja Ostrva Smokvi, učestvovao je i Sergej Trufunović! Međutim, on nije imao želju da pobedi u trci, već da dospe iza olujnog horizonta, verujući da je sve samo mahinacija vlastele koja želi da manipulacijama o sudnjoj vremenskoj nepogodi drži ceo narod u strahovladi. Sergej je, nažalost, nastradao, ostrvo Smokvi je suspendovano od učešća u budućim trkama na 10 godina, ali će taman doći vreme da mladi Neb stasa i da se, u međuvremenu, osveti (pravi Neb glumi oca mladog Neba). A tu su i njegov dida, koji i sam krije misteriju, kao i drugarica iz detinjstva, filmska ćerka Sergejeva, sada već velika ljubav Ivana Dudić, koja je takođe specijalistkinja za vožnju gliserima...

... I, da, tu je i Goran Bogdan, neka vrsta Vudija Harelsona iz The Hunger Games...

... I ima tu još mnogo toga, teško za prepričati...

... Ali, tu dolazimo do tog "ali"... ima i svega previše za tih sat i 45 minuta trajanja, pa je tako radnja opterećena naracijama umesto neposredne akcije, stvarajući nekakav više "stripovski" utisak "nedovoljne dinamičnosti". Sam autor kaže da je snimljeno puno više materijala, da se razmišljalo i o dva filma, što bi se, čini, delovalo mnogo ozbiljnije, nego ovako, ali, očigledno da su u pitanju bile finansije, pa, hajde, budimo blagi...

Ono što pleni kod ovog filma jeste, pre svega, veličanstvena fotografija, za koju je bio zadužen Poljak Maciej Twardowski. Film je sniman na autentičnim lokacijama, pre svega morskim (Pag, Brač, Dubrovnik, Split...), što mu daje poseban "šmek širokogrudosti". Legenda kaže da je određen deo filma sniman i u Beogradu, na Kalemegdanu, ali da budem iskren, nisam baš primetio. Ipak, kao takav "bratski" poduhvat, uz hrvatski i srpske glumce i ostale aktere - sveobuhvatno, predstavlja zanimljiv podsticaj za dalje delovanje i shvatanje smisla filmske umetnosti. 

Obično kukamo, bar mi u Srbiji, što tržišne potrebe nameću da se uz film snimi i TV-serija, pa se tako gubi na autentičnosti, a samim tim i kvalitetu "sažetog" ostvarenja koga možemo da vidimo u bioskopskim dvoranama. U slučaju "Gospodara oluje", međutim, istina jeste da je šteta što nije snimljena TV-serija, jer je scenarističke potrebe bilo mnogo više nego što smo videli u trajanju ovakvog filma. 

... Ostaće zanimljiv eksperiment za istoriju. Nažalost, moglo je i više od toga... A, bilo bi interesantno, kad smo već kod Lisinca, da se Bjelogrlić dohvatio supervizije ovog projekta...