Senke nad Balkanom III - Volite li Binge?

Pred gledalištem je, konačno, i treća sezona serije Senke nad Balkanom, devet godina nakon premijere prve sezone. Treća sezona ima devet epizoda, a oni koji su je celu odgledali, pa... da kažem imaju mahom pomešana osećanja...

Što se mene tiče, nakon odgledane prve dve sezone donekle sam korigovao svoja pisanija na ovom sajtu (ko baš želi može da pročita Senke nad Balkanom - Ne deluje obećavajuće... i Senke nad Balkanom - Vreme da ih pustim da odu), primećujući da je serija nešto veoma značajno što se pojavilo na tržištu gledanosti s poreklom ovih prostora. Priča u čijem središtu su policijski inspektor Andra Tanasijević (Dragan Bjelogrlić) i njegov pomoćnik Stanko Pletikosić (Andrija Kuzmanović), osim svojih istorijsko-krimi motiva, imala je i dovoljno mističan ton da provocira šire posmatračke krugove, prilično nesvojstvene dotadašnjim tendencijama kojim je naginjao udarni termin prikazivanja na nacionalnoj TV, a nazivajući je čak i balkanskom verzijom Peaky Blinders.

i, dok se u prvoj sezoni radnja dešavala u 1928. godini, i ticala potrage za Longinovim kopljem (onim kojim je proboden Hrist), a u ceo galimatijas bilo uvučeno tajno društvo Tule, u drugoj sezoni (1933-1934) glavna radnja ticala se ubistava na iskopinama drevnog grada Žrnov i zavere da se sruši kraljevina Jugoslavija, u trećoj sezoni Tane i ekipa moraju da se izbora s izazovima godine 1938, izborima u Jugoslaviji koji treba da odrede sudbinu premijera Stojadinovića, ali i događajima vezanim za misterioznu rudu pronađenu u napuštenim Rtanjskim rudnicima.

Da ne prepričavam dalje, pošto će mnogi baš reći da je mana ove serije, a pogotovo treće sezone to što se ona bavi s previše stvari, ne usredsređujući se u dovoljnoj meri baš na centralnu. I to jeste, u neku ruku i moj zaključak. Dobro, poznato je da Bjelogrlić i ekipa vole donekle da "friziraju" istorijske činjenice (kao, na primer to o pravoj životnoj hronologiji Julijusa Minha, vlasnika Rtanjskog rudnika), ali to nije ono što mi u slučaju treće sezone suštinski smeta. Ono što mi mnogo više "bode oči" jeste da se devet epizoda gradi izuzetno zanimljiva priča, a samo razrešenje glavne misterije vezane za Mariju Oršić (Leona Paraminski) ne nudi dovoljno ubedljiv vrhunac kojim bi nadigrao primedbe cepidlačkih dušebrižnika (kakvim se smatram). Ne smeta mi to mnoštvo dešavanja, zapleta i podzapleta, ali kao da je ponestalo inspiracije u odsudnom trenutku, kad je samo trebalo efektno da se poentira i definitivno objasni gledaocima da su Senke nad Balkanom serija koja sve konce drži u svojim rukama (a konaca ima zaista mnogo, od Taneta, Stanka, VMRO, Jatagan-Male, Opijuma, crnogorskih mafijaša, tajnih društava, do Tita i Mustafe Golubića...).

Sve ostalo, manje-više, izvedeno je na dostojnom nivou. Scenografija, kostimografija, muzika, montaža (pogotovo na kraju svake epizode)... osećaj degutantnosti trenutka, propadanja jedne ideje zajedništva... 

I, da, fali ta poveznica između završnih događaja druge i početnih treće epizode (tu mislim na Stankovu sudbinu). Moglo se tu staviti neki kratki uvod, kao, na primer, što pred svaku epizodu imamo ono - "Gledali ste". Zašto nije, ko to zna? Eto, tek jedna mala stvar, koja bi još više unapredila događaj. Ovako, Stanko u zatvoru, pa ko se seti - setio se...

Naravno,šteta bi bila da onaj ko je gledao prve dve sezone, ne odgleda i treću. A, da li će i kakve četvrte biti? Sudeći po nagoveštajima - neće. Mada, nekako bilo bi mi žao. Ako ništa drugo, Tito i Mustafa bi trebalo da preuzmu stvar...