Mom and Dad - Konačno dobar horor

Prethodna godina, a i prilično duži period, nije donela mnogo originalnih filmskih priča. Pogotovo ne u žanru horora. Iz mora gotovo istovetnih filmova, koji potvrđuju pravilo da je sve manje smislenosti u ovom žanru, izdvojio se u potpunosti samo jedan film u 2017. godini i odmah je proglašen za "nešto nesvakidašnje dobro". Pisao sam o njemu, u pitanju je - Get Out. Međutim, ono što ima da ponudi Mom and Dad zaista je pravo osveženje, pa, rekao bih, čak i bolji film od pomenutog.

Jednostavna je to priča, spakovana čak u manje od "standardnih" 90 minuta trajanja. Rekli bi neki da autori "nisu mogli čak ni to da namaknu", ali, prevarili bi se. Jer, priča o odnosima roditelja i dece, ispričana kroz horor vizuru (uz pažljivo protkane crnohumorne elemente), svojom sugestibilnošću mnogo "jače udara" nego, recimo, gotovo nerazumljivi izvikani ep slične tematike koji nam je isporučio Jorgos Lathimos u The Killing of a Sacred Deer.

Reditelj i scenarista Brian Taylor (Ghost Rider: Spirit of Vengeance, Crank: High Voltage, Crank) nije želeo preterano da ulazi u detalje i isporučio nam je naizgled jednostavnu priču. U njenom središtu nalaze se tinejdžerka i njen mlađi brat, koji se nađu u sred pošasti zvane - roditelji ubijaju svoju decu. Roditelji su, u njihovom slučaju, Nicolas Cage i Selma Blair, koji se, u kratkim flešbekovima, prisećaju kako su i sami kročili u svet odraslih i kakve su ambicije i stremljenja nekad imali, a na kakve ih je kompromise život naterao.

Film, dovoljno krvav da ortodoksni poštovaoci žanra budu zadovoljni, a, opet, dovoljno intrigantne poruke, da i oni koji traže "pozadinski smisao" u scenariju, imaju svoj "lucky day".

I, pokazatelj, kako, zapravo, snimanje interesantnih filmova, uopšte ne mora biti teška rabota. I, skupa...