Dans la brume - Proćerdana ideja...

Recenzija ovog filma ima kratak uvod - Bio sam jedini u sali velegradskog bioskopa, na prvoj projekciji ovog filma u njemu. Dakle, može se reći i da sam prvi u gradu (od nas običnih smrtnika) imao priliku da vidim ovaj film. Osećaj da ste jedini u sali i da puštaju film samo za vas - nekako je... predsednički! Daje vam na važnosti. Jer, to je nama naša borba dala, zavladao je digitalni bioskop, pa se film emituje svejedno ako nekog uopšte ima unutra. Da su ovo "ona" stara vremena, ne bi se kinooperater mučio zbog jednog gledaoca nikada. Mislim, čak da je postojao propis po kome se film nije "puštao" ako u sali nisu bila bar tri gledaoca...

Ali, dobro... sad malo o filmu...

U pitanju je francusko-kanadski SF, neka vrsta apokaliptičkog filma katastrofe. Na Pariz se spustila neka magla i pobila sve one koji su je udahnuli. Glavni lik filma je otac koji se sa ženom (intrigantna Olga Kurylenko) sklonio na najviši sprat svoje kuće, ostavljajući u stanu ispod svoju ćerku u specijalnoj komori u kojoj ona, inače, živi zbog svoje imuno-bolesti. Smrtonosna magla se ne razilazi i otac  majka moraju da pronađu način da sačuvaju živote, kako svoje, tako i ćerkin. Jer, njena komora radi na bateriju koja se stalno prazni...

Ceo film ima tu neku "spooky" atmosferu, pa se ne može reći da je dosadan. Ipak, neke "nijanse" nikako se ne uklapaju u predstavu o dobrom filmu. Nepostojanje nekih "objašnjenja" može da se podvede pod "umetničku slobodu", ali elementarna logika ne bi smela da bude ugrožena. Na primer, uopšte u filmu nije objašnjeno zašto neki psi prežive maglu, a neki ne...

Ipak, nije mi žao što sam gledao ovaj film. Ni francuski, a ni kanadski SF nisu česti kod nas, pa je uvid u njih zaista dragocen za svakog filmofila. Zato je i šteta što reditelj i scenaristi nisu uložili još malo emocija u ovo ostvarenje. Moglo je to da bude baš dobro. Ovako... samo "onako".