Ad Astra - Smorno...

Još jedan od onih filmova koji imaju neverovatan (plaćeni?) hype kod većine svetskih kritičara! Međutim, svaki iskreni poštovalac SF žanra mora da se zapita - "Hej, pa šta je ovde toliko epohalno???".

Teško je napisati zašto ovaj film ne valja, a ne spojlerisati. Ipak, potrudiću se da dočaram nemaštovitost autora, koji su čak i jednu prilično podnošljivu ideju prilično upropastili.

Dakle, Brad (Bred) jeste poznati astronaut koji ima još poznatijeg oca-astronauta, nestalog u davnoj misiji pronalaženja vanzemaljskih civilizacija. Naš Brad (Bred) zbog ultra-ambiciozno-sposobnog oca, nikad ga zapravo i nije imao, pošto je ovaj sve podređivao svom poslu, a na pomenutoj misije je nestao kada je naš junak još bio tinejdžer. 

Sada, međutim, Zemlju pohode strašne električne oluje iz svemira, a glavešine iz službe za istraživanje kosmosa misle da je za sve upravo kriv Bradov (Bredov) odmetnuti otac, čijeg svemirskog broda signal dopire sa ivice Sunčevog sistema. Zbog toga Brad (Bred) kreće na misiju stupanja u kontakt sa davno izgubljenim ocem, mada je zapravo prava svrha misije za koju ni on ne zna - "pronađi i uništi"!

Donekle, sve ovo bi i moglo da bude šlagvort za zanimljivu razradu, da ta razrada nije tako ofrlje urađena. Autori su se negde na pola puta pogubili, pa se ne zna šta je, zapravo Ad Astra - psihološki triler u svemiru, psiho-drama o životu astronauta, akcioni SF??? Kombinacija Gravity i The Martian, uz ambiciju da se dostignu Interstellar ili čak i 2001: A Space Odyssey??? Pa, ne ide to tako...

Ima ovde i jurnjave u munroverima sa neimenovanim svemirskim piratima, vožnje svemirskih brodova na pogon nuklearne bombe, ali "pobednik dana" je spretno Bradovo (Bredovo) uskakanje u svemirsku raketu prilikom lansiranja!??? Pa još sve to filovano s introspekcijskim flešbekovima, koji, valjda, treba da nam naglase unutrašnje moralne dileme glavnog junaka??? Toliko suvišnih kadrova ne videh skoro u nekom filmu koji ima tako dobre kritike mnogih svetskih kritičara. 

Da je Tommy Lee Jones (Tomi Li Džons) u ulozi razočaranog barda astronautike samo razočarani partizan, rekao bi - "Zar smo se mi za ovo borili?".

Reditelj James Gray do sada u svojoj karijeri imao je nekoliko prosečno-zanimljivih filmova, poput The Immigrant, Two Lovers, We Own the Night, The Yards ili Little Odessa. Može se reći da mu je ovo prvi visoko-budžetni projekat, ali što se mene tiče, bolje da se držao onoga što mu leži. Svemir je, ipak, za hrabrije...