Počasni gost - Kad je seks glavni problem...

Atom Egoyan jeste jedan od zanimljivijih svetskih režisera "predkoronarnog" doba. I u najnovijem - Guest of Honour bavi se svojom omiljenom tematikom - sudbinama "običnih" ljudi uhvaćenim u kandže zloćudnog trenutka, ali koji je itekako dostupan svakome od nas. U pitanju je njegov prvi film, još od 2015. godine i Remember, pa je lepo videti da se nije istrošio. Energija kojom isijava Guest of Honour jeste nekako veoma "pitka", servirana u veoma prijemčivim dozama koje ne teraju na ekstatično bespogovorno odobravanje. Ovaj film nikako nije njegov najbolji, ali je dovoljno "dostatan" da se s pažnjom odgleda...

Džim je neumoljivi sanitarni inspektor, koji, ipak, tu i tamo, nekima i progleda kroz prste. Njegova kćerka Veronika, mlada nastavnica muzike u srednjoj školi, polu-brazilka, dospela je u zatvor pod optužbom da je imala polne odnose sa svojim učenikom. Iako to nije istina, Veronika je svesna velikog greha iz svoje prošlosti, pa stoički izdržava kaznu. Džim nastoji da se izbori s tužnom sudbinom svoje porodice, smrću dve žene koje je voleo, ali i ćerkinim odlaskom iza rešetaka...

Naravno, ovo nije film koji će svakom prirasti za srce, pogotovo ako nema predispoziciju ka uživanjima u malim porodičnim dramama. Iako ima potencijala da se ostvari i kao uzbudljivi triler, uopšte ne prelazi granicu koja bi ga i definitivno svrstala u taj žanr, već ostaje jednostavan "triler duše". Tako se i "izdiže" od sličnih (melo)dramskih ostvarenja, ostavljajući na kraju poruku koja, uprkos naizgled depresivnosti nosi i svojevrstan "pečat prolaznosti" loših životnih trenutaka i odluka, nagoveštavajući tako da spas, ipak, postoji.

E, zato je Egoyan dobar reditelj, a njegove priče su nauk o lepoti jednostavnosti.

A, da je mogao da napravi i "ubojitije" ostvarenje - mogao je. Da li je i hteo, to je već sasvim drugo pitanje. Neke odgovore, jednostavno, nikada nećemo saznati. A, neke od njih, jednostavno, nikad i ne treba tražiti, već se samo "prepustiti"...