Bratstvo - Dobar ruski ratni

Pavel Lungin jeste iskusni i nagrađivani ruski reditelj koji iza sebe ima mnoštvo uspešnih filmova (Pikova dama, Dirizhyor, Tsar, Ostrov, Bednye rodstvenniki, Taksi-Blyuz...). Iako se u svojim filmovima nekoliko puta bavio temom SSSR-a, ovaj put mu je pristupio na nešto drugačiji način - pripovedajući priču iz poslednjih dana rata u Afganistanu.

Sovjeti se povlače iz Afganistana, a mi pratimo nastojanja jedne divizije da se probiju kroz planinski prolaz Salang, koji kontrolišu snage mudžahedina. Nekako u vreme dok traju pregovori i razne druge smicalice (šverc, šurovanje sa ne baš moralnim "lokalcima"...) mudžahedini obaraju ruskog pilota, inače sina zapovednika "naše" brigade. I dok traju nastojanja da se on oslobodi, na ovaj ili onaj način, na svetlost dana isplivaće mnoge stvari koje nikome neće služiti na čast, bilo kom narodu da pripada...

U velikom delu ovaj film, zaista, može da se nosi rame-uz-rame sa nekim od najeminentnijih postulate najpoznatijih (anti)ratnih flmova. Čak se ni poređenje Bratstvo s Apocalypse Now ne čini tako bespredmetnim. Građenje likova i dinamika dobrog ratnog filma ispoštovani su u skladu s postavljenim ambicijama, tako da se nijednog trenutka ne dovodi u pitanje autorska čestitost po pitanje konačnog stava o fenomenu rata. Kao takvog, važno je da film nagoni na preispitivanje inkriminisanog načina rasuđivanja, od uvodnih pa do zaključnih kadrova, gradeći jasnu opomenu svima koji se odluče da učestvuju u sličnim "podvizima". 

Ipak, iako veoma moćan u tim "najbitnijim trenucima", sam završetak izgleda "nekako zbrzan", čineći da neki protagonisti jednostavnu "nestanu", ostavljajući gledaocu motiv da se preispituje da li celokupnom utisku fali baš taj "dodatni glanc" koji bi od Lunginovog dela napravio ono što nam je ostalo od već pomenutih "moćnih antiratnih".

Svakako vredno gledanje...