Avanpost - Ruski bogovski SF Bosanski lonac

Zašto "Bogovski"? Pa, zato što se u ovom "Bosanskom loncu", u kom je smešteno sve i svašta, ispostavlja da hrabri Zemljani imaju bliski kontakt s neprijateljski nastrojenim kolonizatorima poznatim nam kao "Bogovi".

Ruski SF Avanpost jeste 127 minuta dugo ostvarenje koje se gleda "u cugu", prvenstveno zbog neprekidne akcije. Nešto se desilo sa Zemljom, prekinuti su svi telekomunikacioni kontakti u ostatku planete, a jedino je preživeo "okrug Moskve" i blizina mu. Niko tačno ne zna šta se dešava, vojska šalje izvidnice, ali se one ne vraćaju. Postoji sumnja da se nešto strašno dešava izvana, a u samoj Moskvi dolazi do nereda, jer stanovništvo nije zadovoljno izveštavanjem medija za koje se smatra da kriju istinu...

I, to bi, otprilike, bio i najbolji deo filma, dok ne shvatimo ta se dešava. Da su se autori držale ove "mistične note", film bi, svakako, bio mnogo bolji. Ali...

...Naša dva glavna junaka su vojnici, upućeni u različite "karantinske zone", zbog izviđanja. Tamo nailaze na ljude "izmenjene svesti" željne krvi. Ispostavlja se da tim "ljudima-neljudima" manipuliše vanzemaljsko stvorenje zvano Ra, zapravo prethodnik invazionih snaga, koje nameravaju da potpuno zbrišu ljudsku civilizaciju i na našoj planeti nasele svoju, jer se njihova, takođe, uništava...

E, pa taj Ra, ima i svog "Bogovskog pandana", dobrog vanzemaljca, koji će stati na stranu Zemljana i pokušati da im pomogne i spreči predstojeće istrebljenje. Taj dobri vanzemaljac, zapravo je sam Bog, koji živi na našoj planeti i duže nego što postoje ljude, a pogotovo piramide ("Zar misliš da ste ih vi izgradili?", reče u jednom trenutku). 

Ko zna zbog čega, u celu priču uveden je i misteriozni momak - ekstrasens, koji ima sposobnost da telepatski dođe u kontakt sa zlim Ra, i tako vojnicima otkrije položaj gde se ovaj nalazi, da bi "good gays" mogli da ga srede.

Naravno, CGI smrti ima bezbroj, po ugledu na "starije" holivudske projekte tog tipa, što će, verovatno,zadovoljiti okorele fanove pucačkog SF podžanra. Čak, ako se zanemari ta "naivnost" bezbroj potpuno nepotrebnih "podzapleta" i "podmotiva", ovaj film bi mogao da dobije i prelaznu ocenu. Jednostavno, on nimalo ne zaostaje za očigledno američkim uzorima, poput, recimo, recimo Battle Los Angeles, pa ako hoćete čak mnogo ni za Independence Day. Uostalom, ovo je samo nastavak trenda započetog s Prityazhenie, istina malo manje uspešan, ali dovoljan da pokaže da nova ruska kinematografija kada hoće može da bude potpuno identična holivudskoj (uopšte ne govorim o kvalitetu, bilo jedne ili druge).

Da ne zaboravim, naša dva junaka u nastojanju da odbrane ljudsku civlizaciju nisu sami. Za društvo tokom filma pobrinule su se i dve ženske koje ih u stopu prate - novinarka i vojna bolničarka - dajući tako pucačkom SF-u i dvostruku romantičnu notu. Eto, to je nov motiv, čini mi se prilično neviđen u novijim holivudskim ostvarenjima ovog tipa...

Reditelji ovog filma jesu Rus Egor Baranov i Kolumbijka Nathalia Hencker. On je uradio verziju za rusko tržište, a ona - za američko. Već ovaj "dualitet" u pravljanju filma govori o tome da je valjalo podmiriti mnoge ukuse, na mnogim stranama sveta. Sasvim je za očekivati da se u tim mnogim željama i - pretera. 

Paradoks situacije - da je film potrajao bar još pola sata, i da su se autori odlučili da objasne svrhu pojavljivanja svih tih likova, verovatno bi ceo utisak bio mnogo povoljniji. Ovako, gleda se, zažmuri se na sva ta rešenja tipa "mali Perica", pa onda i možete podnošljivo da se provedete. Ali, ako tražite "ozbiljnost trenutka", onda...