Train to Busan 2 - Blago razočaranje

... što nipošto ne znači da je ovo loš film, ali...

Prvo razočaranje - Bando baš i nema prevelike veze s legendarnim Busanhaeng. Tačnije, nema skoro nikakve, osim što se radnja dešava u zombijima devastiranoj Južnoj Koreji.

Drugo razočaranja - Ovo je tipičan a-la-holivudski akcioni spektakl, s brdom leševa, CGI efekata i ludim jurnjavama kolima. 

Treće razočaranje...

Dobro, novo ostvarenje koje potpisuje reditelj Sang-ho Yeon jeste napet film koji zbog svoje neprekidne akcije nije nijednog trenutka dosadan, a može se smatrati i kao južnokorejski omaž nekim zaista bitnim žanrovskim klasicima koji stižu s L.A. nalepnicom. Ovde se prilično umešno koriste motivi viđeni u širokom rasponu uzora, od Mad Max: Fury Road i Escape from New York, pa do čak Aliens i World War Z. Ali, nije to - to. Fali ona "štimung mističnost" koju je imao prvi deo. Ovaj je više priča o tome kako "moćni rendžer" dolazi u vučju jazbinu da bi tamo zaveo red i uzeo dragoceni "tovar" (Snake Plissken), nego o borbi običnog čoveka-pojedinca koga strašni virus zatiče u jednoj običnoj životnoj prilici, kao što je to, na primer, vožnja vozom iz jednog grada u drugi. 

Manje "životno", reklo bi se...

Dakle, četvoro Južnokorejaca koji su pred najezdom zombija prebegli u Hong Kong, unajmljeni su da se posle četiri godine "izganstva" vrate natrag i dovezu kamion u kom je ostalo zarobljeno 20 miliona dolara. Ne kaže se baš ni otkud te pare tamo, ni zašto ova četvorka unajmljenih, od kojih je samo naš glavni junak bivši vojnik, a ostali su neke face kojima nikad ne bi poverili leđa u tučnjavi s zombijima, od kojih je tu čak i sredovečna žena - taksistkinja. Ne kaže se ni ko je hongkonški mafiozo koji ih unajmljuje, niti zašto baš njih, a ne odred dobro plaćenih mornaričkih foka, ali, dobro...

E, kad "udarna četvorka" stigne u opustošeni lučki grad Incheon (nema ni B od Busana iz prvog filma), pored zombija sukobiće se i lokalnim preživelim ljudima polu-divljacima, koji su našli svoju svrha opstanka u postapokaliptičnom gradu (ponovo sličnost s Escape from New York) i tamo priređuju svoje sumanute zabave. A, kao pandan tim nastranim ljudskim primercima, obitava i četvoročlana porodica, koja će se ispostaviti kao karta iskupljenja i nada za povratak u normalan život...

Generalno, razlika ovog filma u odnosu na prvi mogao bi da se pronađe i u odnosu između Alien i Aliens. U slučaju kultnog SF-a, prvi film je imao i taj "psihološki horor-narativ", dok je drugi bio više "surova akcija". I ovde se otišlo u sličnu krajnost, naravno, ako imamo stalno u vidu da je kvalitet u oba "derbija" na strani onogo što su uradile filmadžije koje su u svom taboru imale Sigourney Weaver.

Ipak, Bando treba pogledati. Samo - ne očekujte neočekivano...