„HACKER“ Akan Satayev

Alex je usamljenik, dijete Ukrajinskih imigranata, koji se u svijetu vladavine novca Zapadne hemisfere, druži isključivo s PC-ijem. Kada mu majka dobije otkaz u banci u kojoj je bila zaposlena, dolazi u pitanje goli opstanak. Alex je prisiljen svoju malu ušteđevinu dati majci da uplaćuje rate za hipoteku, da na završe na ulici. To ga ponuka da svoj internetski prag zarađivanja digne na jedan novi nivo. U tamnu hackersku zonu. Udruži se sa hackerima iz zloglasnoga Darkweba, koji pod krinkom borbe za pravdu, u stvari masnu lovu mlate na internetskim podvalama. Brza zarada i donosi mu ime i nova poznanstva. Kada upozna karizmatičnoga prevaranta Syea, zatim i djevojku Kiru, Alex prelazi još jedan hackerski prag, nakon kojega više povratka nema......

Kazahstanac Akan Satayev uspio je zainteresirati Skylight Pictures, da mu isproducira ovaj techno uradak, zahvaljujući obećavajućem scenariju i nešto malo iskustva iz rodnoga Kazahstana. Producentska kuća Skylight Pictures je uložila taman toliko (2 miliona $) u film da pokrije zahtjevne tehničke aspekte troškova snimanja, tako da novaca za neku bajnu glumačku postavu, nije ni bilo. Da se razumijemo, ovo je B-film umotan u techno celofan, te je i sniman za raubanje po DVDima i internetskim providerima, tako da ni nema bajnu kino zaradu, niti se to od njega očekuje.

Kao i svi techno thrilleri, tako i Hacker, sve adute stavlja na ritam. Tempo je neumoljiv. Scene se nižu, mjesto radnje leti iz Toronta u Hong-Kong ( središte azijskih financija i muljatorski raj ). Zatim malo Bangkoka, pa Toronto....Ritam je takav da se stvari dešavaju, pa se tek naknadno objašnjava viđeno. Tako da brojna pitanja: zašto, budu u odgovoru sažeta na zadnjih 5 minuta filma. Mnogima će to biti neprihvatljivo, pa tako i meni.

Krupne stvari se dešavaju nama pred očima, a objašnjenje nije nesuvislo, nego ni ne postoji. Ono što je mene zasmetalo je da uz svo blještavilo neona i jurnjave za novcem, moraš posvetiti malo emocionalnog vremena likovima. Satajev nije imao pojma kako to učiniti. Alexu sve kreće iz ljubavi prema majci. Suprotstavlja se nadmoćnom bankarskom sustavu iz osvete jer je hladno izbacila njegovu voljenu majku na sam rub egzistencije. No tijekom filma, on majku ni ne spominje, a kamoli da je nazove i pita kako je???? A voli ju! Djevojku Kiru voli toliko, da ga sama pomisao na nju drži na životu u najtežim trenucima njegova života. A nema nijedne ljubavne scene među njima? Ni poljupca žešćega, a nekmoli nešto intimnije. Definitivno režiser Satajev ima problema sa emocijama, koje na žalost ne postoje u ovome filmu. Pa tako ni gledatelj nema potrebe da se veže ni za likove a u konačnici ni za film.

Preporuka: Film je snimljen i obraća se generaciji od 15-20 godina, tako da svi stariji, a naročito populacija srednje životne dobi neće imati razumijevanje za ovaj techno uradak. Mlađi ga mogu pogledati prije izlaska na rave-party, kao neku vrste hladne predigre. Ostali neće imati razloga da ga pamte ako se upecaju.

Recenziju filma "Aftermath" pogledajte ovde: Aftermath

Recenziju filma "Mine" pogledajte ovde: Recenzija filma „MINE“ Fabio Resinaro,Fabio Guaglione