Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}

The Personal History of David Copperfield - Približiti klasike

Ima nešto zavodljivo u gledanju književnih klasika na filmu. Ako je boljka savremenog (američkog, ali i ovdašnje-regionskog) filma najčešće loš scenario, onda je sasvim osvežavajuće kada se neki filmadžija odluči da snimi ostvarenje po nekom od klasika literature. E, pa, Armando Iannucci (voleli ga ili ne), za to se odlučio, i za to mu kapa dole. Charles Dickens bio bi prilično zadovoljan...

Priča o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva i mladosti, sada kao odrastao i ispunjen čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji. borba protiv nepravde i surovosti... Dikens predstavlja sliku engleskog društva u 19. veku, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Reditelj kontroverznog The Death of Stalin odlučio se da u Dickensovo delo utka dovoljno svoje osobenosti da ovo nije jednostavno viđenje klasika, već nam je priredio dovoljno "posebnosti" da ga izdvoji od ostalih ekranizacija slavnog dela. A, ima ih dosta, mada je poslednje u kategoriji dugometražnog igranog filma uradio velikan George Cukor još 1935. godine - The Personal History, Adventures, Experience, & Observation of David Copperfield the Younger. Iannuccijev Copperfield je simpatičan, na granici burleske, povremeno čak i vrcavog humora, spajajući motive viktorijanskog književnog dela i savremenog rediteljskog autorskog pečata. Ovde taj pečat ne ide u "netolerantnu ekscentričnost", kao u slučaju The Death of Stalin, već, naprotiv, služi osnovnoj svrsi - izazivanju dobrih vibracija i emocija kod gledaoca. Zbog toga The Personal History of David Copperfield i jeste dobar film, čije gledanja samo može da nagna neobaveštena pokoljenja da se maše knjige i zainteresuju za dela koja potpisuju "tamo neki ljudi" koje nećete sresti na društvenim mrežama, a koji pripadaju večnosti ove civilizacije. Kao, recimo pomenuti Charles Dickens. A, kad smo već tu podsetite se i neke (bilo koje) verzije Oliver Twist - da odmorite i nahranite dušu...

A, filmadžije neka razmisle - zašto ima toliko dobrih književnih dela širom našeg postojanja koja nikad nisu snimljena...

 

 

  • Komentarji (7)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • JoxerTM
    eXtreme member
    26.11.2024. 17:41
    To gore sam stavio samo kao primjer dokle sve seže woke aktivizam, odnosno na vrpci je još i dobro čega sve ima na socijalnim mrežama.
    Ne treba analizirati tu nešto previše, samo primijetiti da woke aktivizam svojom plitkošću uništava umjetnost, a evo se počelo "brojati krvna zrnca" gdje ne treba.

    Da se razumijemo, ja nisam lik koji sve što politički nije ekstremno desno smatra da je woke.
    To je s jedne strane također plitko, a s druge ne znam što mi se više gadi, ekstremno desničarenje ili preagresivni woke. Ista je to kovanica od dvije strane.

    Woke aktivizam ne traži talent nego kako neki govore, stavlja kvačice na listu popisa za kupnju u dućanu.
    Pa će netalentirani glumac imati prednost pri zapošljavanju samo zato jer nije npr. istog etniciteta kao ostatak glumačke ekipe.
    Desničarski ekstremizam bi pak otpilio talentiranu osobu nekog "nepodobnog" etniciteta i onda radio kao u prošlosti tzv. blackface.
    Kako god odabereš: Idiokracija.
    JoxerTM2024-11-26 18:00:10
  • Boris-HA
    Active member
    26.11.2024. 17:04
    Имао сам прилику да видим Дејвида Коперфилда уживо, али Исуса – не. За Коперфилда могу да потврдим, јер сам био млад, јак и на концерту. Што се тиче Исуса, спадам у већину која га није видела, осим ако рачунамо оне који кажу да јесу – али, авај, нису ту да то лично потврде. У суштини, магију сам видео, али чуда – још чекам! 😄Кључне информације из текста: Тема се бави питањем да ли је Русија открила доказе о томе да је Исус био црнац. У тексту се разматрају традиционалне представе о Исусу, укључујући уобичајене слике беле особе са плавом косом и очима, али се затим наводи став аутора да је истина другачија и да је могуће да је Исус био црнац. Русија се представља као извор нових информација које доводе у питање устаљена веровања.
    Тема и фокус:
    Текст се усредсређује на могућност да је Русија објавила доказе који доводе у питање традиционални изглед Исуса Христа, указујући на могућност да је он био црнац. Ова тврдња се супротставља широко распрострањеним иконографским представама Исуса као белца са плавом косом и плавим очима.

    Аргументи и приступ:

        Историјске и културне представе:
            Наводи се како људи обично замишљају Исуса на основу устаљених слика и икона.
            Традиционалне представе су укорењене у западној култури, али се поставља питање колико су оне историјски тачне.

        Нови докази из Русије:
            Русија се представља као земља која је, наводно, објавила нове информације о Исусу.
            Истина, како је овде формулисана, „излази на видело“ и доводи до преиспитивања устаљених веровања.

        Симболика црног Исуса:
            У тексту се аутор лично изјашњава, износећи став да за њега Исус јесте био црнац.
            Ово може бити алузија на културне и политичке разлоге који стоје иза ревидирања традиционалних религијских представа.

    Закључак:
    Текст представља изазов традиционалним идејама о Исусу Храсту и подстиче читаоце да размотре могућност различитих интерпретација на основу нових доказа. Идеја је провокативна и усмерена ка рушењу стереотипа о историјским и религијским личностима.
    Тема представе Исуса као црнца уклапа се у шири контекст историјских, културних и друштвених расправа које преиспитују устаљене наративе о верским и историјским личностима. Ево детаљнијег контекста:
    1. Историјски контекст

        Порекло Исуса:
        Исус Христ је живео у региону Блиског истока (Јудеји) током 1. века нове ере. Његов изглед вероватно би одговарао типичном становнику тог региона – тамнија кожа, коврџава или таласаста коса, и тамне очи.
        Романска и ренесансна уметност:
        Током средњег века и ренесансе, уметници у Европи су представљали Исуса као белца са европским цртама лица, што је одраз етноцентризма и покушај да га прилагоде својој публици.

    2. Политички и друштвени контекст

        Колонијализам и европоцентризам:
        Европска колонијална експанзија наметнула је белачке представе Исуса широм света, уз истовремено потискивање других културних икона.
        Црни Исус као симбол:
        У САД и другим деловима света, посебно у оквиру покрета за грађанска права, Исус се понекад приказује као црнац, што представља афирмацију културног идентитета и супротстављање расизму.

    3. Савремени приступи и истраживања

        Библијска археологија:
        Нови докази из антропологије и археологије указују да традиционални „европски Исус“ није историјски утемељен. Научници наводе да би вернија реконструкција изгледа Исуса укључивала блискоисточне карактеристике.
        Мултикултурални Исус:
        Данас различите заједнице широм света представљају Исуса у складу са сопственим културним обележјима, наглашавајући његову универзалну поруку, а не етничку припадност.

    4. Руски контекст у тексту:

        Русија као извор алтернативних наратива:
        Ако Русија наводно открива доказе о „црном Исусу“, то би се могло протумачити као део геополитичке стратегије за преиспитивање западних културних наратива. Русија често користи алтернативне историјске приступе да би изазвала доминантне западне идеологије.

    5. Симболичка интерпретација

    Приказивање Исуса као црнца није само питање историјске тачности, већ и симболичан чин који указује на различитост и универзалност његовог учења. Ова промена може допринети рушењу расних стереотипа и оснаживању маргинализованих група. Надам се да ми нећете замерити то што волим темелјно да пишем о темама које ме занимају... Поздрав и Свако Добро Вам Желим.
  • Boris-HA
    Active member
    26.11.2024. 16:52
    David Copperfield-a sam imao priliku da vidim uživo na jednom od muzičkih koncerata (davno to beše) kada sam bio mlad i jak ali Gospoda Isusa nisam nikada video kao većina a u tu većinu ubrajam i one koji tvrde da su ga videli čast izuzecima koji možda nisu živi pa da ovu činjenicu i potvrde. Dakle: "Ključne informacije iz teksta: Tema se bavi pitanjem da li je Rusija otkrila dokaze o tome da je Isus bio crnac. U tekstu se razmatraju tradicionalne predstave o Isusu, uključujući uobičajene slike bele osobe sa plavom kosom i očima, ali se zatim navodi stav autora da je istina drugačija i da je moguće da je Isus bio crnac. Rusija se predstavlja kao izvor novih informacija koje dovode u pitanje ustaljena verovanja.
    Tema i fokus:
    Tekst se usredsređuje na mogućnost da je Rusija objavila dokaze koji dovode u pitanje tradicionalni izgled Isusa Hrista, ukazujući na mogućnost da je on bio crnac. Ova tvrdnja se suprotstavlja široko rasprostranjenim ikonografskim predstavama Isusa kao belca sa plavom kosom i plavim očima.

    Argumenti i pristup:

        Istorijske i kulturne predstave:
            Navodi se kako ljudi obično zamišljaju Isusa na osnovu ustaljenih slika i ikona.
            Tradicionalne predstave su ukorenjene u zapadnoj kulturi, ali se postavlja pitanje koliko su one istorijski tačne.

        Novi dokazi iz Rusije:
            Rusija se predstavlja kao zemlja koja je, navodno, objavila nove informacije o Isusu.
            Istina, kako je ovde formulisana, „izlazi na videlo“ i dovodi do preispitivanja ustaljenih verovanja.

        Simbolika crnog Isusa:
            U tekstu se autor lično izjašnjava, iznoseći stav da za njega Isus jeste bio crnac.
            Ovo može biti aluzija na kulturne i političke razloge koji stoje iza revidiranja tradicionalnih religijskih predstava.

    Zaključak:
    Tekst predstavlja izazov tradicionalnim idejama o Isusu Hristu i podstiče čitaoce da razmotre mogućnost različitih interpretacija na osnovu novih dokaza. Ideja je provokativna i usmerena ka rušenju stereotipa o istorijskim i religijskim ličnostima.
    Tema predstave Isusa kao crnca uklapa se u širi kontekst istorijskih, kulturnih i društvenih rasprava koje preispituju ustaljene narative o verskim i istorijskim ličnostima. Evo detaljnijeg konteksta:
    1. Istorijski kontekst

        Poreklo Isusa:
        Isus Hrist je živeo u regionu Bliskog istoka (Judeji) tokom 1. veka nove ere. Njegov izgled verovatno bi odgovarao tipičnom stanovniku tog regiona – tamnija koža, kovrdžava ili talasasta kosa, i tamne oči.
        Romanska i renesansna umetnost:
        Tokom srednjeg veka i renesanse, umetnici u Evropi su predstavljali Isusa kao belca sa evropskim crtama lica, što je odraz etnocentrizma i pokušaj da ga prilagode svojoj publici.

    2. Politički i društveni kontekst

        Kolonijalizam i evropocentrizam:
        Evropska kolonijalna ekspanzija nametnula je belačke predstave Isusa širom sveta, uz istovremeno potiskivanje drugih kulturnih ikona.
        Crni Isus kao simbol:
        U SAD i drugim delovima sveta, posebno u okviru pokreta za građanska prava, Isus se ponekad prikazuje kao crnac, što predstavlja afirmaciju kulturnog identiteta i suprotstavljanje rasizmu.

    3. Savremeni pristupi i istraživanja

        Biblijska arheologija:
        Novi dokazi iz antropologije i arheologije ukazuju da tradicionalni „evropski Isus“ nije istorijski utemeljen. Naučnici navode da bi vernija rekonstrukcija izgleda Isusa uključivala bliskoistočne karakteristike.
        Multikulturalni Isus:
        Danas različite zajednice širom sveta predstavljaju Isusa u skladu sa sopstvenim kulturnim obeležjima, naglašavajući njegovu univerzalnu poruku, a ne etničku pripadnost.

    4. Ruski kontekst u tekstu:

        Rusija kao izvor alternativnih narativa:
        Ako Rusija navodno otkriva dokaze o „crnom Isusu“, to bi se moglo protumačiti kao deo geopolitičke strategije za preispitivanje zapadnih kulturnih narativa. Rusija često koristi alternativne istorijske pristupe da bi izazvala dominantne zapadne ideologije.

    5. Simbolička interpretacija

    Prikazivanje Isusa kao crnca nije samo pitanje istorijske tačnosti, već i simboličan čin koji ukazuje na različitost i univerzalnost njegovog učenja. Ova promena može doprineti rušenju rasnih stereotipa i osnaživanju marginalizovanih grupa. Oprostite ako je neko pao u nesvest, čitajući ovaj moj "Prost" t. j Post. Pozdrav i Sve Najbolje Vam Želim.
;

{{message}}

{{item.title}}