Bliss - Čuvajte se blaženstva koje nudi...

Zaista je teško i neprimereno tvrditi da je neki film najlošije ostvarenje u opusu nekog glumca. Ali, u slučaju Bliss, kada u njemu imate i takva imena kao što su Owen Wilson i Salma Hayek, usuđujem se da kažem da je ova fantasy-SF-filosofska romansa nešto najgore što su njih dvoje ikad snimili. I, da će to biti za dugo, dugo vremena.

Film snimljen za "Amazon" govori o Gregu/Owenu, čoveku kome se život raspada usled razvoda, otuđenja od dece i nezainterevanosti za svakodnevni posao u call-centru za pritužbe potrošača. On vreme provodi uglavnom crtajući misteriozne skice predela koji mu dolaze "iz glave", a kada nehotično postane glavni protagonista strašnog incicenta, prinuđen je da beži. Tu, u baru, gde je spas potražio u duplom viskiju, upoznaće misterioznu ženu Isabel/Salmu, koja mu nudi rešenje. A, rešenje je - shvatanje da njih dvoje pripadaju drugoj stvarnosti, a da je ova samo tehnološka iluzija i privid. Kao i Gregova/Owenova porodica, ćerka-maturantkinja koja ga, uprkos razvodu obožava, i koja kreće u potragu za "nestalim" ocem kroz sve te stvarnosti. Pri tom, način za putovanje iz jedne stvarnosti u drugu krije se u nekim malim plavim kristalima, koje putnici moraju da udahnu kroz svoje nozdrve. A, dok ne nabave te plave kristale, imaju one žute, koje moraju da progutaju da bi imali telekinetičke sposobnosti i tako mogli da se odupru zlim iskušenjima koja vladaju o ovom svetu. Tako "putuju" stvarni ljudi, a ne oni "izmišljeni". Ali, valjda i ti izmišljeni imaju svoj način "putovanja", kroz pamćenje onih "izabranih". A, ovi prvi (i jedini stvarni) zapravo putuju samo da bi otkrili koliko je važno da žive i budu srećni samo u svom svetu, jer u onom drugom, kriju se bol i suze...

Zamršeno? Ma ne... tek slede "zamršenosti". U stvari, toliko je zamršeno, da kako film odmiče, prestanete da se pitate o smislu svega (ne, nije čak ni Tenet u pitanju). Tako, ma koliko izgledalo da se, ipak, krajičkom svesti nadate da će kraj film doneti kakvo-takvo smisleno razrešenje, i tako utkati dozu "ekscentričnosti" koja bi ovaj film svrstala u "zanimljiv filmski iskorak" - prevarite se. I, tako se nadate, do poslednjeg kadra...

A, onda - zaista iznenađenje! Da ne spojlujem, pošto možda nekog ipak ima ko će (pokušati) da Bliss odgleda do kraja, ako ništa drugo onda bar zbog toga što se se u filmu pojavljuje čak i "ovdašnji" filosof Slavoj Žižek. Međutim, ono što je mogla da bude "vudialenovska" filosofska  kombinacija 12 Monkeys i, recimo, Brazil, ostaje nedorečeno "obesmišljenije" koje potpisuje, inače, meni veoma drag reditelj veoma dobrih "malih" SF filmova kao što su I Origins i Another Earth. 

I, da, znam, ako se ovaj film shvati kao parabola o prolaznosti života, grešnim željama i potisnutim pogrešnim izborima, onda bi se nekako moglo sve i "svariti", ali ako vam treba takva "injekcija", setite se da je, recimo Frank Capra sve te životne zamrzlame mnogo bolje objasnio još 1946. godine u svom klasiku It's a Wonderful Life. Zašto onda gubiti vreme...