Old - Suviše...

Da je snimljen tamo negde ranih 1970-tih, najnoviji film koji potpisuje kontroverzni M. Night Shyamalan, mogao je postati neka vrsta kultnog žanrovskog ostvarenja. Međutim, s obzirom da je ova mešavina sf/horor žanra nastala nekih pedesetak godina kasnije, teško da bi mu se mnogo od atributa "bitnosti" moglo pripisati...

Četvoročlana porodica došla je u ekskluzivni rizort na letovanje. Ne znamo gde se nalazi, osim da je "bolje od Kankuna". Mama, tata i dvoje dece - 11-godišnjakinja i 6-godišnjak. Mama (Vicky Krieps, nagrađivana luksemburška glumica; Phantom Thread, Das Boot...) i tata (dobro poznati Meksikanac Gael García Bernal) jesu i pred razvodom, a, pri tom je mama i prilično bolesna, pa je ovaj odmor i poslednja prilika da se još jednom opuste sa svom decom. 

Sve se u početku čini kao iz bajke, domaćini odmarališta im služe koktele dobrodošlice, a glavni menadžer im odmah sledećeg jutra prilazi i u poverenju saopštava da su "izabrani" da ih kombi preveze do najekskluzivnije plaže u okruženju "koja se ne nudi svima". Ništa ne sluteći, porodica pristaje, kao i tek još poneki gosti. Prevoz je tu, ostavlja ih na predviđenom mestu, uz objašnjenje da će doći po njih kada pozovu vozača, odnosno u 17 časova popodne. Ekipa se probija kroz gusto rastinje i kanjonske stenčuge do plaže...

E, a kad tamo jednom dospeju, nakon prvobitne sreće, zatiču leš neke plavuše u moru i sklupčanog crnca-repera koji samo sedi ispod džinovske stene ne znajući šta ga je snašlo. E, da, i curi mu krv iz nosa stalno. I, kao da to nije dosta, naši junaci počinju nezaustavljivo da stare, što je posebno vidljivo na deci koja su tu (bratu, sestri i još jednoj devojčici). Zatečeni shvataju da nešto nije u redu s plažom i pokušavaju da pobegnu, ali signala za mobilni nema, a svaki pokušaj da se vrate putem koji su došli završava se onesvešćivanjem dotičnih i... pazi sad... buđenjem na istu plažu?!

Ovde prekidam dalje prepričavanje, jer nema smisla spojlerisati. Uprkos "naivnosti" i "nedorečenosti" kojim ovaj film raspolaže, on, ipak, može da se gleda i "drži pažnju" skoro dva sata koliko traje. Treba reći da nije u pitanju klasičan horor, već više psihološka studija likova zatečenih na plaži. Što, u krajnjem slučaju, može da se shvati i kao glavna manjkavost celokupnog ostvarenja. Jer, uprkos nameri da se ponudi "nešto drugačije", likovi zatečeni na plaži nisu dovoljno "izvajani", njihovi dijalozi su ponekad i banalno smešni, a postupci neuverljivi. Tako je, recimo, među "ekipom" i zatečeni hirurg s psihološkim problemom koji u trenutku svog ludila pominje neki film, a nikad razjašnjeno koji, niti kakve veze sve ima s radnjom ovog našeg filma. A, takođe, ni "glumačka hemija" ostalih učesnika nije dobra, uključujući i pomenutu Vicky i Gaela, pa suviše često izgleda kao da recituju svoje uloge, a ne da su zaista saživljeni u njima. O hirurškoj operaciji na pesku da i ne govorim...

Stvari se donekle popravljaju tek pred kraj Old, kada dobijamo koliko-toliko suvislo objašnjenje cele gungule. Ali, to za većinu gledalaca neće biti dovoljno, jer se od reditelja reputacije Shyamalan očekuje nešto mnogo više svakim njegovim novim ostvarenjem (naravno, ima i onih koji će reći da reditelj koji sebi dozvoli da snimi After Earth ne treba više ni da pravi filmove...). Jer, ovo je mogla biti lepa psihološka "meditacija" o prolaznosti života i "pravim vrednostima" kojim treba da stremimo u njegovoj "kratkoći", upakovana u "žanrovsku posebnost", ali se sve ispostavilo u ne baš vešto sklepanu storiju o ko-zna-tačno čemu? 

Suviše toga je u ovom filmu da bi on bio loš, ali je i suviše lošeg da bi on bio proglašen za dobar. Pa, kako hoćete, upozorenje je izdato...