The Suicide Squad - Blesavo, ali deluje...

Godine 2016. David Ayer snimio je Suicide Squad, po motivima stripa čiji je autor John Ostrander. Pet godina kasnije James Gun snimio je nastavak, koji, ruku na srce, deluje toliko blesavo da je uveliko "nadigrao" svog prethodnika...

Kao i u prvom filmu, ponovo imamo ekipu ovejanih surovih kriminalaca, koji su regrutovani u "odred" koji treba da se bori za "geostrateške" interese SAD tamo gde oni zvanično ne smeju da se mešaju. Ovaj put, u egzotičnoj ostrvskoj zemlju Korto Malteze desio se puč, kojim je zbačen i pogubljen predsednik - "prijatelj najdemokratskije zemlje na svetu" - a vlast su preuzeli oni koji uopšte nisu naklonjeni "Vašingtonu". I ono što je još strašnije, ludi naučnik u zemlji Korto Malteze (kakav maštovit naziv i "omaž" čuvenom stripu!) već godinama usavršava tajno oružje - džinovsku morsku zvezdu poteklu iz svemira! Naša ekipa "otpisanih" mora po svaku cenu da se probije do džinovskog tornja u središtu Korto Maltezea i uništi pretnju po SAD...

Već podatak da je James Gun uradio i scenario, nagoni na pomisao da ovo nije običan akcioni (super-anti-herojski) film. Odnosno, da je Gun morao da u priču unese nekoliko totalno blizarnih, blesavih i totalno "nekorektnih" detalja. Tako tokom 132 minuta trajanja filma stalno imamo utisak da gledamo "nešto posebno", odnosno "sklepanciju" niskobudžetnog SF filma iz, recimo 1950-tih, i ultra-savremenog visokobudžetnog superherojskog hita "marvelovske provinijencije" (namerno rečeno ovo, a, zapravo je DC film)...

U suštini, ovo jeste film koji podseća na prethodna Gunova dela, pre svih na osećaj koji su izazivali filmovi Guardians of the Galaxy franšize. Tako, recimo, ovde nemamo rakuna Roketa, ali jedan od glavnih (anti)junaka jeste baš džinovska hodajuća ajkula (kojoj je glas dao Sylvester Stallone), a tu je i jedna lasica. I ostali (anti)heroji nisu ništa manje "maštoviti", kao što je, recimo, Daniela Melchior kao Pacolovka koja ima sposobnost da u pomoć dozove "istinske gospodara planete" - pacove,  do naravno, neizbežne Margot Elise Robbie, kao Harley Quinn, odnosno, "vezivno meso" s ostalim superherojskim filmovima koje smo voleli. I, tako,  "šala šalu stiže", borbe su i bukvalno krvave toliko da "deci treba pokriti oči", a, jedino što u ovom "netolerantnom" filmu fali jeste još neka "divlja" scena seksa, pa da zaista bude "ono" (dobro, ima nešto slično između Harley i prevratničkog Kortomaltežanina, ali to je, upkos "žestini", ipak, s odrednicom "umetnički soft").

Zaključak: Deluje totalno blesavo, ali "deluje". Verovatno nije za "ozbiljne" gledaoce, ali jeste za sve one koji mogu da u svom tom blesavilu otkriju i nešto subliminiraniju poruku nečega "prilično ozbiljnijeg". Uostalom, Gunovi filmovi imaju bar dobru muziku, pa, ako ništa, uživajte u njoj... uz krvavu koreografiju... i Margot... i poneki "zluradi" smešak... I, da, biće verovatno nastavak... I, neka će...