Spider-Man: No Way Home - Nostalgija...

Najnoviji Spider-Man: No Way Home jeste film prvenstveno namenjen onima koji imaju nostalgično sećanje na ovog superheroja. U ovom filmu radnja je tek onako - uzgredna - dok emocije vrcaju u susretu... e pa sad... možda i jeste spojler, ali svako ko je video glumačku postavku zna da se... (nemojte čitati dalje ako niste)... u njemu pojavljuju i Tobey Maguire i Andrew Garfield. To jest, ne samo da se pojavljuju, već igraju i značajnu ulogu, stavljajući ovaj film u rang najvažnijih kada se govori o pojamnosti Marvelovog multi-verzuma, objašnjavajući kako sve prethodne "besmislenosti" raznih remakeova ovog superheroja, ali i čineći da se konačno "shvati" kako bi mogla da funkcioniše cela priča na iole smislenom nivou, primenljivo i na ostale filmove superherojske provinijencije ("Ko su The Avengers, jel to neki bend?", replika ravna besmrtnosti!)

Na početku Spider-Man: No Way Home razotkriven je Spider-Manov identitet. Sad svi znaju ko je Peter Parker, što predstavlja problem, jer javnost ne zna za milost. Znatiželjnici ga proganjaju na svakom koraku, a nisu retki ni oni koji smatraju da je Mysterio mnogo veća faca nego Spajdi (potrebno pogledati Spider-Man: Far from Home). Hajku na Spajdija predvodi, naravno, nadobudni vlasnik "Daily Bugle". Već očajan zbog svega što mu se dešava u "otkrivenom" životu Peter Parker se obraća Doctor Strange-u za pomoć - da baci neku magiju i vrati vreme u doba kada niko nije znao da je Peter - Spajdi. Međutim, to znači da će ga zaboraviti i njegova voljena MJ. Problem...

Usled Spajdijeve neodlučnosti, magija Doctor Strange čini da se otvore vrata multiverzuma, te da u OVU sadašnjost doplovljavaju kreature nekih drugih svetova, kao što su Green Goblin, Electro, Sandman, The Lizard... Vremenski portal se mora zatvoriti, a ovi "nesrećnici" vratiti u svoje doba... i filmove...

U principu, najveći problem Spider-Man: No Way Home jeste to što da bi potpuno uživali u njemu morate pogledati prethodno baš dosta filmova o Spajdiju, bilo ko da ga je glumio. To je već dosta ograničavajuće, a ako svemu dodate i prilično filmova iz serije o "Osvetnicima", zaključak jeste da je reditelj Jon Watts nekako napravio delo koje je namenjeno prvenstveno onima koji sve sage o Spajdiju "drže u malom prstu", pa tek onda... eventualno... za one koji su bar gledali prethodna dva filma sage koje je režirao - uz već spomenuti Spider-Man: Far from Home, tu je i Spider-Man: Homecoming. Mada je prilično "umanjujuće za konačnu ocenu" ako ne znate i šta su kao Spajdi radili Tobey Maguire i Andrew Garfield.

E, sad, ko se u svemu tome snađe, a u glavi ima sećanje na sve ono što se dešavalo od 2002. godine i Spider-Man, može da bude baš zadovoljan. Ako baš i niste previše intimni sa silom zvanom i Spider-Man 2, Spider-Man 3, kao i The Amazing Spider-Man i The Amazing Spider-Man 2, onda ovo, možda, i nije film za vas. A, ako ima neko ko je još gledao i "najoriginalnijeg" The Amazing Spider-Man iz 1977. godine - nek se javi!