Uncharted - Opasnost po klince

Lepo je videti kada je sala pristojno popunjena, i to još na jednoj od prvih projekcija. Simpatično je i kad, nakon filma odjekne (doduše sporadičan) aplauz nekog od prisutnih. Sudeći po tome, bar u Srbiji, ovaj film imaće pristojnu gledanost. E, sad, treba uzeti u obzir i da je trenutno "produženi raspust", te da je ovaj kritičar bio ubedljivo najstariji u bioskopu...

Zašto je ovaj film "opasnost po klince"? Zato, što je očigledno da je prvenstveno njima namenjen, ali i zato što autori, potpuno izvesno, a zaključeno na osnovu post-credit scena, nameravaju da film načine novom popcorn-franšizom. E, to je već opasnost, sudeći po kvalitetu ovog dela. Reditelj Ruben Fleischer (Venom, Zombieland, Zombieland: Double Tap, Gangster Squad) načinio je ubedljivo najslabije ostvarenje u svojoj filmskoj karijeri. A, nije bilo potrebe da bude tako...

Uncharted jeste film koji, zapravo, nema nimalo ili tek pomalo šarma koji bi trebalo da krasi film nastao po jednoj od najprodavanijih playstation-igara na svetu. Tom Holland i Mark Wahlberg u ulogama lovaca na mistično Magelanovo blago, nestalo pre 500 godina, mogli su da posluže kao šlagvort za avanturu na tragu, recimo, Raiders of the Lost Ark, ali,umesto toga dobili smo CGI preopterećenu avanturu koja, uprkos povremenim "iskakanjima", kod iole "starijeg" filmskog gledaoca izaziva dosadu. Holland tokom celog filma kao da nije odlučio da li će njegov Nathan Drake da bude Spider-Man ili simpatični ulični probisvet, gurnut u "avanturu života", pa se tako njegov lik od kelnera-šmekera preobražava u gotovo natprirodnu superherojsku CGI-verziju Ethana Hunta iz Mission: Impossible. Upravo ta "preobrazba" čini da film totalno gubi na dodiru s očigledno avanturističkim uzorima, poput već pomenutog u kome je dominirao Indiana Jones, ili, recimo "mističnim trilerima" u slučaju Robert Langdon (Tom Hanks) u The Da Vinci Code. 

Nathan Drake je potomak čuvenog engleskog moreplovca Francesa, opsednut legendom o Magelanovom blagu, sakrivenim pre 500 godina, dok je ovaj oplovljavao svet. Njegov stariji brat-delikvent pobegao je iz doma u kom su odrasli, nakon što su njih dvojica provalili u muzej i pokušali da ukradu Magelanovu kartu zakopanog blaga. Od tada braća su tek sporadično u kontaktu, preko razglednica...

Sadašnje vreme: Nathana koji radi kao kelner (šanker, bartender... kako hoćete) i usput potkrada goste na ovaj ili onaj način, kontaktira Mark Wahlberg (Victor Sullivan), iskusni lovac na blago i sadrug mu nestalog brata, u nameri da konačno pronađu nestalo Magelanovo blago. Posle prvobitnog nećkanja, Nathan (Holland, Spider-Man) pristaje. Tu u igru uskaču i zlobni mogul-Španac Antonio Banderas, te misteriozne dve devojke (meni totalno neubedljive) Tati Gabrielle i Sophia Ali, takođe "lovačice na blago". Jedna od njih je nemilosrdni ubica, a druga... pa... možda i skrivena Natahnova romansa (ali toliko "skrivena" da je ta "neiskorišćenost" u filmu potpuno besmislena). Počinje jurnjava, prvo kroz katakombe Barselone, a potom i na egzotičnim Tropskim ostrvima...

Da nema dve udarne "obračunske" scene filma (da, one preopterećene CGI-jem), celokupni utisak bio bi još i "svarljiv". Međutim te dve scene, očigledno autorima jako bitne i krunske, te ih neću detaljnije objašnjavati da ne bih spojlovao, toliko su "neverovatne" da nadmašuju sve ono viđeno u sličnim i već pomenutim avanturističkim filmovima (o Jamesu Bondu da i ne govorim). Zašto su one uopšte bile potrebne na takav način? Da se fasciniraju "klinci-gledaoci"? Da se postigne efekat "Wooow - ovo još nije viđeno!"? Šteta, jer pravi ljubitelji avanturističkih filmova ostaju uskraćeni za pristojan doživljaj, a nije moralo tako da bude. 

Ipak, mene "muči" onaj aplauz na kraju projekcije. Ako nije bio ironičan (a, klinački je) čini se da će čak i ovakav-kakav je distributerski nepreveden Uncharted, ipak, imati svoje fanove. E, to bi bila prava opasnost...