The Invitation - Pola/pola

Čudan horor. Ako se držimo prve polovine filma, može se reći sasvim pristojna gotska misterija, vredna gledanja i razmišljanja. Negde na pola puta, između recimo senzibiliteta koji je ostvario Edgar Allan Poe, ali i Alfred Hitchcock. Ali, onda, kada se misterija razreši, sve uplovljava u prilično blede standarde žanra, što značajno sputava film od dugog spominjanja.

Naravno, greh je uopšte bilo šta obavestiti se o radnji filma, osim onog najosnovnijeg, pre nego što ga pogledate. Jer, upravo ta "misterija neznanja" jeste ono zbog čega The Invitation nije bačeno vreme.

Evie je Amerikanka (Missandei iz Game of Thrones), ne baš preterano platežno sposobna studentica umetnosti. Majka joj je nedavno umrla, oca nema, a žudi za porodičnom toplinom. Igrom slučaja, honorarno kelneriše i na "eventu" koji pravi firma koja na osnovu DNK uzorka pronalazi "nepoznate rođake". Evie tako saznaje za rođake u Velikoj Britaniji, za koje se ispostavlja da su enormno bogati. Na nagovor jednog od njih odlazi u Evropu, na raskošno venčanje u ogromnom zamku. Tu se zagleda u lepuškastog vlasnika. A i obrnuto. Međutim, istorija "izgubljene" porodice je mnogo strašnija od prvobitnog utiska...

Rediteljka i koscenaristkinja ovog horora jeste Jessica M. Thompson, kojoj je to drugi dugometražni igrani film, nakon nagrađivane drame The Light of the Moon iz 2017. godine (godine 2020. režirala je i seriju The End). E, sad, zaista jeste čudno zašto se neko, očigledno upućen u tajne horor-žanra, podvrsta "gotika", odlučio da nakon obećavajućeg prvog dela filma u nastavku toliko razvodni svoje "umeće", da umesto da dobijemo "moderni klasik", konačan proizvod bude na nivou "standarda" kojim, nažalost, obiluje žanr u poslednje vreme. Mogla je inicijalna ideja da se razgrana u mnoštvo puteva, čak i u ekstravagantnost jednog, recimo, Men, ali nije. Mogao je to biti čak i erotski-horor koji nadjačava filmove Twilight sage, ali nije ni to. Kao da su dva rediteljska postupka, dva scenarija i dve intrige snimane posebno, svaka za svoju ruku, prvi pedatno i s emocijom, a drugi zbrkano i nedosledno, uz želju da se što pre "otalja posao".

Velika šteta. Mada, nije za bacanje. Pola/pola...