Kandahar - Ne pije baš vodu...

Ima onih koji baš vole akcione filmove napravljene da bi se u njima junačio Gerard Butler. Recimo, ovogodišnji bio je Plane - Pristojan akcić neinventivnog naziva, meni se svideo čak i Greenland - Već viđeno, ali ko mu kriv..., ortodoksnim fanovima odgovarao je i Angel Has Fallen - Očekivano..., kao i London Has Fallen i Olympus Has Fallen. Shodno svemu, trebalo je da i njegov poslednji uradak - Kandahar - bude sličnih afiniteta. Ali...

Jednostavno, ovaj poslednji film - ne pije baš vodu.

Da ponovim pasus iz prethodne recenzije - Reditelj Ric Roman Waugh iza sebe ima tipično "akciono-krimićarsku" filmografiju (Angel Has Fallen, Shot Caller, Snitch, Felon, In the Shadows, uz već spomenuti Greenland i izuzetak sportske drame National Champions) - ali, u Kandahar kao da je želeo da ugradi previše toga, pa je priča koja je valjda trebalo da bude akcioni road-movie kroz avganistansku pustinju zapravo presušila negde na pola puta, ne krećući se ni tamo ni vamo, već tapkajući u mestu tek dotičući filmsku osrednjost.

Butler je CIA-momak, stručnjak za razaranja neprijateljskih utvrda širom sveta. Na početku filma vidimo ga tako kako uništava tajno nuklearno iransko postrojenje, a sledeći zadatak mu je i da isto uništi - samo avganistansko. Međutim, Iranci nisu naivni, na tragu su mu, pa počinje jurnjava širom arapskog sveta. Plaćeni i neplaćeni progonioci svih arapskih fela su za petama Butleru, što mu ometa novu misiju. Lov se odvija kroz avganistansku pustinju, a Kandahar je krajnja odrednica gde ga čeka američka konjica koja će ga izvući...

U celoj toj dvosatnoj predugačkoj gunguli saznaćemo i za probleme u Butlerovom braku, njegovom odnosu sa 16-godišnjom ćerkom, tužnoj porodičnoj priči njegovog arapskog prevodioca, tužnoj priči postojanja različitih vojnih i paravojnih frakcija u arapskom svetu, potkupljivosti njihovih lidera, videćemo da Avganistanci na svojim ulicama vešaju svoje političke protivnike... mnogo toga što bi se, valjda, uklopilo u "društveno-političku korektnost" sadašnjeg zapadnog (čitaj: američkog) viđena stvari kako funkcioniše savremeni svet. Međutim, sva ta "oveštalost" ne prija onima koji imaju malo drugačije poglede na aktuelnu stvarnost, pa samim tim i na ono što bi trebalo da čini postojanje jednog podnošljivog filmskog ostvarenja. Jer, ovakav kakav je Kandahar pati od truda da postane pretenciozan, a nije čak ni to. Priča o jurnjavi kroz pustinju brzo dosadi, a propratni elementi, uključujući i napadno-neodgovarajuću muzičku podlogu toliko su promašeni da ničim ne izazivaju želju da se duže sećate ovog ostvarenja. Čak i ako ga poredite s ostalim Butlerovim akcijašenjima...

E, sad, ako ste baš ortodoksni fan...