Concrete utopia - Osveženje u vidu apokalipse

Konkeuriteu yutopia jeste film koji predstavlja lepo osveženje u svetu apokaliptičnih fimova! Kombinujte filmove katastrofe, s recimo senzibilitetom Busanhaeng ("Train to Busan") i Gisaengchung ("Parasite") i dobićete čudnu mešavinu horor-satire, koja čak povremeno izmami i pravcati osmeh na vašem licu uprkos sumornim prikazima kraja sveta i realističnoj borbi za preživljavanjem u kojoj čak ni psi ne budu pošteđeni pravljenja gulaša, a sveže izvađeni zubi budu dati deci da se klikeraju s njima.

Veliki grad je pogodio strašni zemljotres (valjda) i sve zgrade su uništene - osim jedne! Nakon što stanari istog kompleksa prijateljski, na početku, pruže utočište preživelima koji se tu okupljaju, vremenom počnu da razmišljaju u smeru da - pridošlice treba isterati iz kompleksa, jer se ne ponašaju u skladu s pravilima, a i nema dovoljno hrane za sve. Vlasnici stanova organizuju se tako da svako od njih bude deo određene "jedinice", a u zavisnosti od toga koliko doprinese zajedničkom bitisanju, toliko će dobiti i hrane. Uz krvave posledice treba se osloboditi "došljaka", da bi život, kakav je da je, mogao dalje da teče. Ali, neki stanari su "empatičniji od ostalih", ili je sve samo privid...

Reditelj ovog ostvarenja jeste Tae-hwa Eom, koji je za fantasy Ga-lyeo-jin si-gan (2016.) i akcioni Ing-too-gi (2013.) bio nagrađivan na svetskim festivalima. Njegov stil se u ovom filmu razlikuje od uobičajenih kada je reč o filmovima katastrofe/apokalipse, jer istu koristi da pre svega progovori o anomalijama postojećeg društva ne libeći se da ga podvrgne bespoštednoj kritici. Likovi u filmu su gotovo svi "u sivilu", a sama prirodna katastrofa je tek mizanscen za veoma upečatljivu satiru, gotovo ne objašnjavajući uzroke ljudske degradacije namerno naglašene gotovo nemoguće situacije u kojoj samo jedna zgrada uspe da odoli opštoj kataklizmi koja je zadesila celokupno stanovništvo (planete?).

Zato ovaj film, uprkos možda i ne baš potpuno opravdanoj dužini od više od dva sata, predstavlja izazov s kojim se istinski filmofili moraju suočiti. Što reče onaj muzičar - "Beton, beton, samo beton, beton nama treba"...