The Hunger Games: The Ballad of Songbirds & Snakes - Mladi Donald

Osam godina je prošlo od poslednjeg filma The Hunger Games: Mockingjay - Part 2 iz franšize The Hunger Games, započete 2012. godine. Samo tri godine je prošlo otkako je Suzanne Collins objavila istoimenu knjigu, svojevrsni prequel svojoj bestseler-hype-youngadultsSF trilogiji koja je kasnije izrodila i četiri blagajnički razbijački nastrojena filma (poslednji podeljen u dva - već spomenutom dodajte i The Hunger Games: Mockingjay - Part 1, a tu je i The Hunger Games: Catching Fire). Svi ti filmovi nastali su u razmaku od četiri godine i mislili smo da smo dobili zaokruženu priču, koju nema smisla ni nastavljati. Verovatno je tako mislili i autorka Collins kada je pisala svoju trilogiju. Ali, neki đavo tu nje dao mira, pa je sada stigao i "prednastavak" celoj priči, takođe na osnovu njenog novonapisanog romana (objavljenog 2020. godine, tačno deset godina od poslednjeg napisanog iz originalne trilogije). Zašto se Collins odvažila na taj korak, da li joj je, možda, zafalilo novaca, ostavićemo na sud istoriji. Ali, mogu sasvim postojano da tvrdim, da uprkos nekim manima (skoro maničicama) The Hunger Games: The Ballad of Songbirds & Snakes uopšte nije loš film...

Tom Blyth je ovde mladi Donald Sutherland, alias Coriolanus Snow, koga iz kasnijih (ranijih?) filmova znamo kao zlog avatara distopijskog Panema. Desetogodišnjica je Igara gladnih, gledanost morbidnog šoa opada, a Coriolanus je mladi nadareni student koji se bori za dobijanje prestižne stipendije. Iz daljeg toka filma saznajemo da je njegov otac bio jedan od utemeljivača Igara, i viđenijih figura u Panemu, ali je ubijen, zbog čega cela porodica grca u siromaštvu. Međutim, student Coriolanus dobija ideju kako da poboljša gledanost Igara, a usput se i zaljubi u mladu i raspevanu jednu od učesnica čuvenog prokaženog distrikta 12 (Rachel Zegler kao Lucy Gray Baird - raspevana kao u West Side Story, ali, začudo, ne smeta). Corio je na početku filma dobar momak, a tokom filma saznajemo zašto je i kako postao to što je viđeno u kasnijim filmovima (sličan postupak, kao recimo u Joker, samo naravno, ne toliko kvalitativno izveden).

Dakle, radnja filma dešava se šezdeset godina pre događaja iz "prvih" filmova u čijem središtu je bila Jennifer Lawrence kao Katniss Everdeen. Zanimljivo, ni to uopšte ne smeta da se The Hunger Games: The Ballad of Songbirds & Snakes posmatra kao zasebno ostvarenje, ali još zanimljivije jeste to što se otvaraju razne mogućnost za dalje filmove serijala - kako hronološki napred u odnosu na ovaj poslednji, tako i nazad. Jer, recimo, ostalo je pomalo nedorečeno objašnjeno kakva je veza svih tih (živopisnih?) likova u prošlosti (recimo, odnos Coriovog oca i njegovog saborca iz ranih dana Panema - koga tumači Peter Dinklage, pa recimo kako je Viola Davis postala
Dr. Volumnia Gaul vrhovna kreatorka Igara, kako je uopšte došlo do rata koji je prethodio stvaranju Panema, šta se nakon ovog filma desilo s svim tim likovima, koji su junaci ostalih Igara gladi, dok nam se nije desila Katniss, etc, etc...). Dakle, materijala i ideja koliko hoćeš, za filmove ili čak i serije, i s ove i s one strane vremenskog toka, pa filmadžije šta čekate...

Podnošljivost za sve one koji od ovakve vrste tematike traže "nešto više". The Hunger Games: The Ballad of Songbirds & Snakes jeste podeljen u tri celine, možda i nejednakog kvaliteta ("Mentor", "Nagrada", "Mirotvorac"), ali uprkos trajanju od dva i po sata nije naporan za gledanje. Dodatni plus jeste to što onaj ko pogleda ovo ima sve izglede da se podseti i prethodnih filmova serijala. Ili ih prvi put pogleda. To je već nešto...