May December - Fenomen

Odavno mi neki film nije bio toliko čudan kao ovaj. Natalie Portman i Julianne Moore briljiraju u svojim ulogama, veoma dobar i treći glavni oslonac ove priče - Charles Melton - ali, jednostavno, celokupni utisak o ovom filmu koji govori o šokantnoj ljubavnoj i seksualnoj vezi starije žene i 13-godišnjeg dečaka, zbog koga je ona dospela i zatvora - kao da je zastao na pola puta...

Nesumnjivo da će ovaj film osvojiti brojne nagrade, verovatno i nekog "Oskara", ali "slučajni gledalac" će verovatno biti i uskraćen za mogućnost da vidi jedno zaista svojom porukom i izvednom moćno ostvarenje. Zašto je to tako verovatno zna samo iskusni reditelj Todd Haynes i glavešine Netflix, pod čijim pokroviteljstvom je sniman ovaj film.

Dakle, Julianne Moore je žena koja se svojevremeno upustila u ljubavnu aferu s 13-godišnjim dečakom korejskog porekla, školskim drugarom svog sina. Zbog toga je snosila zakonske posledice, ali je njihova ljubav, krunisana s troje dece, opstala i 23 godine kasnije. Natalie Portman je glumica koja bi trebalo da glumi Julianne Moore u predstojećem filmu o toj aferi, te dolazi u njenu porodicu u malom gradiću u Džordžiji, kako bi se upoznali i što vernije spremila ulogu. Tu upoznaje žitelje ove ne baš obične zajednice, među kojima su i sva deca inkriminisane žene, koje je rodila u dva braka, kao i njen bivši muž. Sve je naizgled u redu, Julianne Moore je prihvaćena od strane loalne zajednice, kao i svoje sadašnje i nekadašnje porodice, ali unutraašnji nespokoj svih polako izbija na površinu...

I, to je to...

Jedna provokativna tema, utoliko fenomenološki interesantnija jer je fim zasnovan na istinitim događajima, obrađena je čini mi se dovoljno sterilno da niko, slučajno, ne bude uvređen načinom na koji se progovorilo o svemu. Rekao sam već da glumice briljiraju, reditelj nam je ponudio prilično jak umetnički doživljaj, ali, hej... zašto je toliko sve "umiveno"? Priča o strasti, nedozvoljenoj ljubavi, seksualnim tabuima, gaženju društvenih normi i standarda "normalne civilizacije", čini mi se da je zahtevala mnogo više hrabrosti, pa ako hoćete i bestidnosti, da bi bila dugotrajnije zapamćena. Ovako, dobili smo film-fenomen, u kome su glavni protagonisti izuzetno nadahnuti, ali, ipak, sputani nečim što bi se moglo nazvani "moderna društvena korektnost", da bi ceo projakat bio upisan u kamene-međaše društeno-angažovane filmske umetnosti.

Da treba gledati - treba. Ali, da treba pročitati i kakva je sudbina Mary Kay Letourneau, osobe čiji je slučaj poslužio kao inspiracija za ovaj film - čini mi se da je to mnogo važnije...

Uprkos umetničkom događaju, reklo bi se da fali "ono između nogu"...