Saltburn - Prilično dekadentno, ali...

Onaj ko je bio očaran trilerom Promising Young Woman, za čiji je scenario Emerald Fennell nagrađena i "Oskarom" (recenziju pročitajte na Promising Young Woman - Osveženje, ali "oskarovsko"?), verovatno neće imati ništa protiv ni da mu u glavi odjekuje sva ta dekadencija Saltburn, njen oštrouman odgovor - mastodont miks recimo The Talented Mr. Ripley i Downton Abbey na turobnu svakidašnjicu društveno-anažovanog lezilebovićevskog društva.

Oliver Quick (ne Tvist, zanimljivo), student je Oksfordskog univerziteta, brucoš. Naizgled nesnađen u novoj sredini, čini se opčinjen bogataškom decom koja na prestižnoj školi prave lude žurke, opijaju se, drogiraju i seksaju u beskonačnost. Ali, on se u tu sliku ne uklapa, iako bi želeo, te mu je jedini drugar lokalni matematički frik. Olivera Quicka, treba reći, prilično fenomenalno glumi Barry Keoghan.

Felix Catton  (i glumac Jacob Elordi je prilično "ubitačan") jeste jedno od te bogataških dece, za čijim društvom Oliver žudi. Igrom slučaja, njih dvojica će se zbližiti, a Felix će čak pozvati Olivera da sa njim provede letnji raspust u svom porodičnom luksuznom dvorcu Saltburn. Iako mnogi postupci nagoveštavaju da je Oliver samo nova "letnja" zanimljiva igračka u Feliksovim rukama, dešavanja u zamku Saltburn, druženje da Feliksovim uštogljeno-konvencionalnim roditeljima i pa... pomalo bludnički-nesnađenom sestrom (odlični Rosamund Pike, Richard E. Grant i Alison Oliver), kao i ostalom "aristokratskom ergelom", učiniće da što film duže traje, stvari sve više izmiču kontroli... ili ne, već je sve deo unapred smišljenog plana...

Svakako da je jedno od najvećih dostignuća ovog filma izgradnja veoma upečatljivih glumačkih uloga. Tu negde je i ono što bi se mogao nazvati prilično inteligentno napisan scenario, "obogaćen" s nekoliko zaista šokantnih, pa i dekadentnih scena (mada bi se moglo postaviti pitanje da li su one zaista i neophodne). Saltburn tako ostaje "negde između" surovog trilera i satire o želji da se pripada aristokratskom svetu, sve s njegovom krajnjom izveštačenošću. Rediteljka Fennell je, kao i u slučaju Promising Young Woman, sama pisala scenario i u ovom slučaju, pa je očigledno da nije želela da pravi nikakve kompromise po pitanju hrabrosti svog umetničkog izraza. Da je film kontroverzan - jeste. Da se može shvatiti i kao dekadentan - može. Da će se to mnogima svideti - hoće. Da će neki reći - "nepotrebna budalaština"- verovatno hoće. Što se mene tiče - vredelo je utrošiti tih dva i frtalj sata - jednog dana vreme će ionako ispariti, a ostaće sećanje. Fennell će biti deo njih...