Furiosa - Fjuriozno?

Maximalno poštujući premisu da se najnoviji Furiosa: A Mad Max Saga može svideti brojnim obožavaocima franšize, ipak, ustvrdiću da je ovo film koji smo već gotovo gledali pre desetak godina, te da u odnosu na Mad Max: Fury Road ne donosi ništa bitnoga novog. Samim tim, osim namere da opljačka blagajne, baš i nema neko ni estetsko, a ni filosofsko opravdanje za svoje dugotrajnije postojanje u kinematografskoj večnosti.

Ako je Mad Max: Fury Road bio besomučna jurnjava prašnjavim postapokaliptičnim bespućima, u kojoj nam je predstavljena Charlize Teron kao "superherojka" Furiosa, sada, u vremenu prikvela, vraćamo se u njeno detinjstvo, a potom i doba (valjda) adolescencije, kada saznajemo kako je postala to što jeste (čitaj i izgubila ruku). Međutim, u Furiosa: A Mad Max Saga nema Charlize, i to je, nažalost, primetno. Mlađanu Charlize glumi Anya Taylor-Joy (ne računajući kada to u prvoj polovini filma radi devojčica Alyla Browne), tako da je fenomenološki interesantno to da jednu osobu (Furiosu) glume čak tri glumice tokom njenog odrastanja (Alyla-Anya-Charlize). Ali, dobro, to još nekako i da prođe u celokupnoj sagi, ali scenaristima baš i nije tako lako oprostiti što tokom gotovo pet sati trajanja ova dva filma ima premalo različitosti u dešavanjima, pa se nema utisak da su filmovi snimani u razmaku od 10 godina, već kao da je sve strmeknuto odjednom, samo podeljeno na dva dela. A, to je već neoprostivo.

Tom Hardy? Njega nema. Ali, ovaj put tu je Chris Hemsworth u ulozi glavnog negativca, preterano našminkan i veštačkog nosa, kao da je pobegao s seta "Pirates of the Caribbean". Ne znam, ali Thor je Thor, a Jack Sparrow i ekipa su to što jesu. Nema potrebe da se sad pravi neki novi gemišt...

Jeste, Furiosa: A Mad Max Saga ima ambiciju da bude "literatura", pa je tako film podeljen u čak pet poglavlja - odrastanja Furiozinog, ali adrenalin koji nam ta poglavlja donose nije uvek furiozan. Čak i samo početno poglavlje - nije dovoljan početak - vidimo srećnu dolinu u kom malena nestašna Furioza odrasta sa svojom amazonkom-majkom (otkud ta "civilizacija" baš tu?), što ostavlja mesto da se eventualno snimi i prikvel-prikvela, a to bi već bilo zamarajuće. I, ima još tog "praznog hoda" u celom filmu, a s zanatske strane "bode oči" i to što, u međuvremenu, osim toga da je malena Furioza odrasla (i od Alyle postal Anya) niko drugi od protagonista nije ostario ni gram maske. Pa, ne može se baš tako, George Milleru, ma koliko da te ljudi vole i da su poklonici tvojih fimova (jeste, i ja se kunem u mnoge od njih, pogotovo u Mad Max i Mad Max 2).

Sve u svemu, da je Furiosa: A Mad Max Saga manje pretenciozan, i da ne traje peščano-zamarajućih dva i po sata, uz malo doteraniji scenario, moglo je biti ok. Ovako, gledajući svu tu gotovo neprekidnu jurnjavu kroz peščane dine, gde se ne zna ko koga i zašto, ali CGI pršti na sve strane, kao da je falio još samo džinovski peščani crv, pa da igranka bude kompletna.

Melu Gibsone, nedostaješ...