Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}Naslov:
ZMAGOVALCILeto:
2018Zvrst:
drama, družinski, komedija, športniTrajanje:
124 minRežija:
Lourdes Deschamps, Javier FesserScenarij:
Lourdes Deschamps, Javier Fesser, David MarquésGlavne vloge:
Daniel Freire > Carrascosa
Luisa Gavasa > Amparo
Javier Gutiérrez > Marco
Juan Margallo > Julio
Athenea Mata > Sonia
Luis Bermejo > Compañero de Sonia
Mariano Llorente > Iván
Laura Barba > Jueza
Sergio Olmos > Sergio
Julio Fernández > Fabián
Jesús Lago > Jesús
Jesús Vidal > Marín
José de Luna > Juanma
Fran Fuentes > Paquito
Gloria Ramos > Collantes
Alberto Nieto Ferrández > Benito
Roberto Chinchilla > Román
Stefan López > Manuel
Povzetek:
Marco je pomožni trener poklicne košarkarske ekipe v španski najvišji ligi. Nekega dne, ko pogleda pregloboko v kozarec, se zaradi nejevolje in vzkipljivega temperamenta zaplete v tragično prometno nesrečo, zaradi katere konča na sodišču. Ostane brez službe in dekleta, za nameček pa ga obsodijo na trimesečno družbeno koristno delo, pravšnjo kazen za njegov preveliki ego: izuriti mora ekipo neizkušenih, duševno motenih igralcev, ki še nikoli niso imeli žoge v rokah. Skozi njihovo nedolžnost, nežnost in dobršno mero pristnega humorja bo Marco spoznal, kaj v življenju zares šteje. Tega ga bodo naučili resnični zmagovalci v igri življenja.
Obdelal/la:
metalcamp- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji (17)
El portero (2000)
drama
Ramiro Forteza, a goalkeeper in the Spanish Premier League, is forced by the rigors of the Civil War and the postwar period to earn a living in small villages, challenging the locals to score him a...
Mommo (2009)
drama, družinski
A brother and sister are split up after their mother dies, their father remarries, and their new stepmother rejects them.
La gran aventura de Los Lunnis y el Libro Mágico (2019)
družinski, domišljijski, pustolovski
Za starše in otroke: razgiban fantazijski muzikal o svetu, ki mu preti izguba domišljije. Domišljija je v nevarnosti. Zlobni Krutež je odkril način, kako uničiti knjigo pravljic, kjer so zbrane vse...
Sin rodeos (2018)
komedija
Paz je 39-godišnja Madriđanka, koja je na ivici nervnog sloma. Na poslu u marketinškoj agenciji stalno je ponižava šef Borja, sin prethodnog vlasnika. On nema nikakvih kvaliteta, mlađi je od Paz, a...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
06.04.2023. 15:08
Dobro de, ja sam počeo rano da ih spopadam, pod spopadanjem mislim na neselektivno upoznavanje sa tim filmskim prostorom, uzmem par stotina filmova (po pedeset u cugu) nasumice, bez ikakvog biranja i predznanja, kako se jedino realno i može upoznati kakva kinematografija, i onda u stvari vidiš sa čime stvarno imaš posla. Ako ću da biram išta sa kakvih top 100 lista, nisam išta uradio, propustiću tonu đubreta koje, zajedno sa biserima, zapravo i čine nečiji filmski prostor. Pred kraj prošle godine sam odgledao nekih 120 korejskih koje sam (namerno) propustio svojevremeno, uz ipak kakav-takav kriterijum u biranju, te iako je itekako bilo tu filmova koji su mi se dopali, sa zapravo ne previše ultra đubreta, svejedno nisam video ni jedan jedini film koji me je pomerio, od kojeg sam pao na dupe and stuff. O dobrom delu toga pisah, mada mi je i to dosadilo, tek radi se mahom o filmovima između 2011. i 2022. nije mi bio fokus na ultra friškom, vraćah se namerno godinama unazad da bih izbegao kakav trenutni trend, no džabe.eXtreme member
06.04.2023. 14:59
Pa iskren da budem mene je korejska kinematografija ugusila tek pre dve godine, pre toga nije. Mada i Japanci u to neko vreme, ali naleti dobar koji mi nije dosadan, a podosta sam prekidao u poslednje vreme sto retko cinim. Nisam nesto kritikovao americke, nesto nisam ni obracao paznju kad je toliko dobra ponuda sirom sveta.eXtreme member
06.04.2023. 14:41
To je sudba svake filmske industrije, lako je npr Dancima da imaju sjajne filmove, kada nas ne bombarduju sa 200 naslova godišnje, ovde se iz nekog razloga slavi npr korejski film, koji je mene ugušio još pre 15ak godina, momenta kako su počeli da ih štancuju, mada je sve to manje bitno koliko pisah o ličnom, mojem doživljaju, verovatno imam i gore mišljenje od tebe o savremenom toku američkog filma jer mi je toliko toga negledljivo potpuno, uznemirava me i užasava (na načine na koje ne volim biti užasnut ), uostalom odrastao sam na bitno drugačijim kinematografijama, no to sve ne menja išta u mojem odnosu i ljubavi prema američkom filmu, glumcima, autorima, raznovrsnim stilovima, sve to onda kada to žele, kada se malo otrgne normama koje su nažalost nametnuli blockbusteri još tamo sedamdesetih godina, od kada je sve krenulo, generalno, nizbrdo. Uprkos svemu tome, niko me igde ne obraduje toliko kao kakav friški film, šta ja znam sada, eto npr Tarantina. Da ne nabrajam sada autore, nije u tome stvar ionako, ja volim da gledam filmove, nisam ikada rekao da volim da gledam (tek) sjajne filmove mada se nadam da će, makar u vidu reakcije na ovo što se dešava decenijama tamo, američki film ponovo, po ko zna koji put, ipak izboriti za daleko bolje mesto za sebe u vremenu koje dolazi. Već je ovogodišnja dodela Oskara, iako još uvek nije to - to, neuporedivo pozitivnija od mnogih godina iza nas, najavljuje, možda, upravo to bolje vreme, više hrabrosti, boljih akcenata, prisećanja na to šta je uopšte film i zašto ih volimo. Šta znam, no ja sam sanjar, budala, ne mora se išta odvijati onako kako bih ja to voleo i zamišljao.