Film

drama (1924)

Die Stadt ohne Juden

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocena uporabnika
-
6,2
Die Stadt ohne Juden

Naslov:

Die Stadt ohne Juden

Leto:

1924

Zvrst:

drama

Trajanje:

80 min

Režija:

H.K. Breslauer

Scenarij:

Hugo Bettauer
, H.K. Breslauer
, Ida Jenbach


Glavne vloge:


Hans Moser
  >  Rat Bernart
Armin Berg
  >  Kommiss Isidor
Hans Effenberger
  >  Alois Carroni
Mizi Griebl
  >  Frau Volbert
Sigi Hofer
  >  Moritz
Ferdinand Mayerhofer
  >  Rat Volbert
Anny Miletty
  >  Tochter Lotte Linder
Eugen Neufeld
  >  Bundeskanzler
Artur Ranzenhofer
  >  Ein blinder Jude
Johannes Riemann
  >  Leo Strakosch
Armin Seydelmann
  >  Oberhaupt der Staatskirche
Karl Tema
  >  Rat Linder
Gisela Werbisek
  >  Köchin Kathi (as Gisela Werbezirk)
Josef Steinbach
  >  Hausknecht
Fritz Flemmich
  >  Rabbiner

Povzetek:


Jews are expelled from the city of Utopia.
  • Poglejte podobne vsebine
  • Komentarji (1)
  • Old Ironsides

    Old Ironsides (1926)

    drama, zgodovina

    An American fighting ship battles Barbary pirates in the Mediterranean in the 18th century.
  • Menschen am Sonntag

    Menschen am Sonntag (1930)

    drama, komedija, romantični

    Uspješan prodavač vina Wolfgang (W. von Waltershausen) jedne ljetne subote u gužvi na postaji berlinskog gradskog trolejbusa upozna mladu i privlačnu Christl (C. Ehlers), te se dogovore za susret na...

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • mita53
    Translator Legend
    19.05.2015. 23:30
    Die Stadt ohne Juden  (1924)


    [tube]A9jCGEY8THM[/tube]

    Režija: H.K. Breslauer
    Scenarij: Hugo Bettauer (story), H.K. Breslauer, 1 more credit »
    Žanr: Drama

    Država: Austria
    Trajanje: 80 min


    Uloge:

    Johannes Riemann ... Leo Strakosch
    Hans Moser ... Rat Bernart
    Karl Tema ... Rat Linder
    Anny Miletty ... Tochter Lotte Linder
    Eugen Neufeld ... Bundeskanzler



    Die Stadt ohne Juden (Grad bez Jevreja) je austrijski ekspresionistički  film H.K. Beslauera, zasnovan na istoimenom romanu Huga Betauera. Ovo je jedan od retkih sačuvanih expresionistčikih filmova iz Austrije.

    U svom romanu, objavljenom 1922, Hugo Betauer je uspeo da stvori relativno preciznu alegorijsku viziju bliske budućnosti, iako je njegova knjiga zamišljena da zabavi i da bude satirični odgovor na primitivni antisemitizam iz 1920. Ona je odmah postala Betauerovo najpopularnije delo, prevedena je na više jezika, i prodata u 250.000 primeraka. Ubrzo posle premijere filma  Huga Betauera je ubio Oto Rotštok, bivši pripadnik nacističke partije, što su pozdravile antisemitske austrijske mase.

    Film je snimnjen 1924, dve godine posle izdavanja Betauerovog romana, i razlikuje se od filmske verzije u nekoliko bitnih detalja. Kao prvo,  grad se u filmu zove "Utopija", umesto "Beč", kako je u knjizi. Kao drugo, film ima pomirljiv, srećan kraj, što je u potpunoj suprotnosti sa porukom knjige, ali takođe predstavlja iznenađujuću i naglu promenu smera u samom filmu, koji se u celini prikazuje kao san jednog antisemite koji konačno dolazi do saznanja da su Jevreji  "nužno zlo". Razlog za ove fundamentalne devijacije od originala bio je da se smanji kontraverzni politički uticaj sadržaja.

    Premijera filma bila je 25.07.1924 u Beču, iako je bilo tehničkih problema sa filmom. Betauer i Breslauer, režiser, posvađali su se, a Betauer je kasnije negirao bilo kakvu vezu između filma i njegove knjige.  Tehnički inferiorne kopije filma često su ručno sekli i skraćivali sami vlasnici bioskopa. Iako su bioskopske dvorane često bile pune, ne samo u Austriji već i u Berlinu (premijera 1926) i Nju Jorku (premijera 1928, gde je prikazan kao The City Without Jews), bilo je jasno da uspeh filma nije bio velik kao uspeh knjige. Ponekad je bilo ometanja na predstavama: nacional socijalisti su često bacali smrdljive bombe u bioskopske dvorane; a u Lincu je prikazivanje filma bilo zabranjeno. 

    1933 film je komercijalno prikazan poslednji put, ponovo je prouzrokovao komešanje, kad je prikazan u Amsterdamu u pozorištu Carré kao protest protiv Hitlerove Nemačke. Kopija filma je verovatno bila ista ona koja je otkrivena 1991 u Holandskom filmskom muzeju.

    U oktobru 2008 film je izdat na prenosivom medijumu kao deo DVD serije Der österreichische Film.



    mita532015-05-19 23:39:31
Pokaži temo na forumu (1)

{{message}}

{{item.title}}