Donggabnaegi gwawoehagi

Opet sam se našao "pametan", pa privučen tek znatiželjom za veliki bioskopski hit u Koreji, teen (ili šta već, protagonisti imaju po 21. godinu no tinejdžeri su bili ciljna publika) romantičnu komediju "My Tutor Friend"...odgledah nekako i to čudo...do kraja.

Ovo je trebalo da bude, verujem, klasična šaljiva priča o sukobu karaktera, možda i klasa, no ja sam nekako propustio da vidim dobar deo te komike, jednostavno mi ni humor a ni glavni likovi nisu bili dovoljno bliski ni interesantni.

Kako bilo, film prati priču siromašne štreberke, Su-wan, koja pomaže sebi i majci zarađujuci kao tutor

engleskog jezika srednjoškolcima. Sve biva fino i krasno, dok Su-wan ne naleti na sina porodičnog prijatelja (ako sam to dobro pohvatao) Ji-hoona, koji se, iako je Su-wanin vršnjak, i dalje zaje.bava u srednjoj školi jer je više puta pao godinu...i to nije slučajno. Njegov karakter je užasan, ništa mu nije sveto, večito je u kakvim tučnjavama a nema osećaja ni prema milicama, ponižava i iritira sve oko sebe. Ovoga puta, njegov otac gubi strpljenje za sve Ju-hoonove gluposti, i primorava ga da uči sa Su-wan dokle god ne položi šta već sve treba da položi...I tu naravno nastaje haos, jer su njih dvoje apsolutno nemogući za opstanak u istoj prostoriji a kamoli za kakav zajednički rad...

Priča se potom razvija u pravcu te naoko nemoguće veze...nije da nema zabavnih momenata, no meni ovaj film zbilja ni po čemu nije poseban, priča nije toliko loša, glumci su ok no eto film nije dopreo do mene.

Doduše, ne previše dobro je My Tutor Friend delovao na mene, to svakako ne znači da će isti mlak utisak ostaviti i na druge. Ipak je ovo bio veliki hit u matičnoj zemlji, teško da su oni površni niti sam ja pa silno mudar niti sa velikim prohtevima, jednostavno mi film nije legao, ako se već igramo klasičnim motivima, dajte mi više mesa u toj čorbi.