Ga, Ga - Chwala bohateromPogledaj trailer!

Film

komedija, znanstveno-fantastični, grozljivka (1986)

Ga, Ga - Chwala bohaterom

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocena uporabnika
-
7,0
Ga, Ga - Chwala bohaterom

Naslov:

Ga, Ga - Chwala bohaterom

Leto:

1986

Zvrst:

komedija, znanstveno-fantastični, grozljivka

Trajanje:

84 min

Režija:

Piotr Szulkin

Scenarij:

Piotr Szulkin


Glavne vloge:


Mariusz Benoit
  >  House Owner
Henryk Bista
  >  Preacher
Andrzej Chichlowski
  >  Urzednik bankowy
Katarzyna Figura
  >  Once
Jerzy Januszewicz
  >  Barman
Krystyna Kolodziejczyk
  >  Clerk
Danuta Kowalska
  >  Sexbomb
Anna Majcher
  >  Sexbomb
Daniel Olbrychski
  >  Scope
Monika Józwik
  >  Seksbomba u drugiego bohatera
Dorota Stalinska
  >  Dojrzala prostytutka
Jerzy Stuhr
  >  Chudy
Krystyna Tkacz
  >  Sprzataczka w domu publicznym
Jerzy Trela
  >  Dyrektor wiezienia
Marek Walczewski
  >  Oficer sledczy
Krzysztof Chojnacki
  >  Straznik wiezienny

Povzetek:


In the 21st century, prisoners aboard penitentiary space ships explore unknown worlds.
  • Poglejte podobne vsebine
  • Komentarji (1)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • AlexDeLarge
    eXtreme member
    27.04.2022. 13:03
    Ovako, baš sam sinoć kasno gledao dati film, koji je po mom mišljenju takođe remek-delo, a direktno je povezan i sa ostalim njegovim filmovima koji su datom prethodili. Ništa novo, Poljska iz haotičnog vremena, stranog uticaja, totalitarnog režima, par godina pre pada Berlinskog zida, sloma SSSR-a, Valensinog dolaska na čelo države itd. Ne znam mnogo o situaciji u Poljskoj u to vreme, a ipak za razumevanje je potreban detaljniji uvid.

    Zaboravih kratak opis: Glavni lik, Scope ( Daniel Olbrychski ) je zatvorenik ( kako kažu svi su oni đubre istorije, deo porodice čovečanstva čija su pravila prekršili ) koji je u okviru vladinog programa za kriminalce osuđen na slanje na nepoznatu planetu kako bi je kolonizovao, postavio zastavu u ime porodice i braće . On stiže do planete koja se zove Australija 458, gde je prepoznat kao heroj poslat da izvrši specijalnu misiju. On bi trebalo da počini veliki zločin za koji će biti strogo kažnjen nabijanjem na kolac, što će se prenositi kao značajan medijski dogadjaj.

    Ovo mi je crnohumorna i mračna satira tj. možda bolje društvno-politička kritika realizovana kroz grotesku a ona se često javlja u nadrealizmu i u književnosti i filozofskim delima, npr. filozofske misli odnosno filozofiji apsurda, i egzistencijalizmu kao pravcu kojem su dati autori pripadali, i odlično protkana taktovima klasične muzike. Mada ima nekih malo neugodnih scena i simbolike, ali mislim da se u prethodnim ispucao dovoljno, a u ovom radi postizanja utiska i uticaja na publiku i mislim da je maestralno iskoristio, mada i u prethodnim je vešto iskoristio, čak imaju i elemente komike i nisu tako eksplicitno prikazane ali su mi ostavile jače emocije, npr. gadjenje ili možda  ljutnju.

    Ovo može da bude i dobra pozorišna predstava, tako mi i gluma deluje kao i dramaturški deo...

    Ma može svašta da se piše, bukvalno svaka scena nosi neku simboliku i značenje uz fenomenalno napisane dijaloge.

    Pre gledanja filma podseti me misao Bertolta Brehta ` Nesrećna je zemlja kojoj trebaju junaci`. E sada ima dosta simbolike, tako da je otvoreno za tumačenje i diskusiju, uveo je i istoriju, i tadašnje stanje i distopijske vizije, nekad ih i  prepliće. 

    OVO SU SPOILERI I LIČNO TUMAČENJE.
    Navešču samo neke, iako film traje samo sat i dvadeset minuta. Ukratko simbolika (disidenti, izopšteni ljudi, revolucionari, pak nekad heroji u različitom vidu, ili možda marionete, pioni u šahu korisni za otvaranje, zavisno od ustrojstva i sistema)   i Verdijev, iz Aide, Trijumfalni marš, pa odlazak ( eto istorije u Autraliju 458) pa mogućnost biranja religija ( vidimo koju knjigu drži u rukama, a i šzta je bilo sa knjigom/ knjigama u prethodnom filmu) , zakonodavstvo, politika, nauka, pa i kad se izabere naučnica, ( opet Nemačka i istorija) operacija `spajalica`,  projekti od NASA-e, Pa Bredberijev 451 , i vidimo šta se dešava ako odstupimo,  pa uticaj zapada, možda nespremnost , bar 0-24 gde se prodaje Coca-cola, Hot dog  uz keep...ali lepo uradjena hiperbola sa prstima i noktima, u jednom drugom filmu je kanibalizam i dlaka,  vidi se gde je korupcija, pa onda stadion u Lođu  gde piše dura leks, sed leks -surov zakon, ali je zakon ( vidimo i kad uleće u sobu policija ili da ne kažem ko,  jer ipak je maloletna prostitutka, a i druga u kolima je ogorčena i daje odgovor šta drugi rade i šta im je cilj, dobra alegorija ima jedan dobar dijalog u jednom srpskom filmu,  ali ima vreme do kog je dozvoljeno da radi, i gde se nasilje veliča, vidimo i one motore, `metalne duhove prošlosti` ili kao što je scenarista rekao mas-mediji upravljaju bolesnom maštom rulje željne apsurdnog spektakla čiji je zavšetak morbidan zadire u psihopatologiju i moralni mazohizam, čak se i pojačava scenom za vazelin i na televiziji sa opisom i mogućim mukama i ishodima( setih se i Čaušeskua, pa i drugih u novije vreme, ili montirani to ima u drugom filmu, pa prenošeni ) ili pak na nemačkom Ordnung muss sein- mora biti reda ( i to ima istorijsku pozadinu pre WW2), treći natpis nisam video, uz uzbore levica, desnica (radikalno) ili centar, i odbijanje centra, o `Heroju` imam dve, tri stvari i mislim da je višeznačan, degradirano i moralno deformisano, potonulo i posrnulo društvo, birokratija, propisi i potpisi ( i danas aktuelno u digitalnom obliku, a ubuduce za mnoge stvari), pa siromaštvo i ona kuća sa sa kipovima, svedocima prošlosti, slepilo, da li smo stvarno oslepeli ili smo slepci, vidimo na kraju. A onda priča o poklonima, pomoći i dijalozi su odlični, sve u tonu te neke nemoći, više prostora je ostavljeno glumcu Jerzy Stuhr, tako je i u ostalim filmovima Piotr Szulkin da kažem ipak u tetralogiji, sa sporednim glumcima, 

    Prisutan je antropološki nihilizam, malo i mizantropija na samom kraju  u cilju novog početka, tj. ne odbacivanje starih stega i prihvatanja novih, na neki način izlazimo prividno iz tamnog vilajeta.

    Szulkin prikazuje sliku obmane zemaljske civilizacije, na ovoj planeti ljudi žive dehumanizovane živote, onesposobljeni kao individue, oni su  društvo čiji autoriteti putem mas-medija (uglavnom televizije) pružaju zabavu i veštačko uzbuđenje kako bi zadovoljili svoje skromne i osnovne instinkte. Ukrašeni zidovi i portali  daju prividan  aristokratski sjaj a u stvarnosti, ovo izgleda kao  vizuelna slika ponora kulture.  Skulpture i biste su besmisleni artefakti, a inače  simboli drevne veličanstvenosti, koji su danas svedeni na beznačajane rekvizite, prema kojima se bezobzirno ponašamo, često ih i uništavamo.

    Slično Syulkin  u filmu ne ostavlja iluzije , čovečanstvo vrši masovno samoubistvo (simbilično scena samoubistva kitova, koju Scope može da vidi na televizoru u svojoj sobi. Szulkin je uspeo da dočarai  da prikaže ovu ružnu stranu života na Zemlji, Sveto je zamenjeno prazninom.

    Prikazano je odsustvo prirode i Svevišnjeg, bazira se na egzistencijalizam. I ovo je jako zanimljivo u njegovim filmovima.
     
    Pogubljenje `heroja` u javnosti znači `pročistiti` društvo kako istražitelj kaže Scope-u `To je poučno da se zločin kažnjava`,  Zanimljiva je i ta pojava žrtvovanja i žrtve, stradanja na.... na kolac.

    Društvo spektakla je kreacija medijske tehnologije koja ljudima nameće pasivan pristup stvarnosti. Pravi život postaje lišen elementa stvarnosti, zamenjuje se slikom, što vodi ka tome da je istina relativna ,dovodi do otuđenja, uništava se istorija i kultura.
     

    U filmu društvo je to koja je navela `heroja` da počini zločin. Dakle, postaje očigledno da je žrtva koju je Scope trebalo da prinese lažna, bez uticaja na stvarnost, preobražena, nemoralna, gde se žrtva prinosi, pojedinac strogo kažnjava za zlo tj. delo na koje je usmeren da počini. Takvo žrtvovanje  će  postati društveni spektakl, koji će za kratko vreme obasjati i upotpuniti mrak i prazninu života gledalaca, nudeći im pravu žrtvu, pravu krv i predstavu. U sopstvenim očima, oni će moći da izgledaju bolje kratkotrajno, kao neka kratkotrajna moralna katarza društva , trajna transformacija ili preobražaj se neće desiti, kao ni `pročišćenje` i šta ostaje pojedinciu nego da pobegne sa date planete, i kao što sam naveo prethodno na praznoj planeti da uspostai novu civilizaciju, tj. da ‚krene od početka.

    Hvala za prevod ovog četvrtog dela tetralogije.
    U svakom slučaju preporuka i za dati film kao i za njegove prethodnike.


    AlexDeLarge2022-04-27 23:22:31
Pokaži temo na forumu (1)

{{message}}

{{item.title}}