Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji (1)
Rol (2013)
drama, zgodovina
Mladi talentovani ruski glumac Jevlahov, koji je pred revolucijom pobegao u Finsku, priseća se jedne lične drame koja se odigrala 1919. godine. Na stanici Ritva, crveni uspevaju da zarobe veću grupu...
Proshchanie (1983)
drama
Malenom selu na prekrasnom otoku prijeti potapanje zbog izgradnje brane. Pred nama se odvija priča o stanovnicima koji se opraštaju od vlastitih domova... Scenarij je napisala Larisa Šepitko prema...
Gadkie lebedi (2006)
drama, misterij, znanstveno-fantastični
Negde u Rusiji, u gradu koji se ne može naći na karti, nalazi se internat za nadarenu decu. U tom internatu nastavu drže ljudi sa maskama na licu, koje lokalno stanovništvo naziva „ljigavci“. Da li...
Posetitel muzeya (1989)
drama, znanstveno-fantastični
Drugi deo trilogije Konstantina Lapušanskog o životu posle apokalipse. Dogodila se ekološka katastrofa. Nastupio je poslednji čin i logičan kraj viševekovnog odnosa čoveka prema prirodi, zasnovan na...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.