Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji filma/serije (1)
Kin-dza-dza! (1986)
drama, komedija, znanstveno-fantastični
Priča o dvojici sovjetskih građana koji su se našli na dalekom planetu po imenu Pljuk, kada su slučajno dotakli izvanzemaljski uređaj za teleportaciju. "Kin-Dža-Dža!" obiluje crnim humorom i...
Na srebrnym globie (1988)
drama, domišljijski, znanstveno-fantastični, pustolovski
Tim astronauta slijeće na nastanjivi planet i ondje osniva zajednicu. Mnogo godina kasnije jednog astronauta šalju na taj planet na kojemu postaje mesija... Film je adaptacija romana Jerzya Żuławskog.
Gorod Zero (1989)
drama, misterij, komedija, znanstveno-fantastični
Bizarna stvarnost provincijskog mesta u Rusiji, gde inženjeri osnivaju rok udruženja, sekretarice rade potpuno gole a ubistva prolaze nekažnjeno, dočekuje moskovskog inženjera Varakina, koji u čudnu...
Proshchanie (1983)
drama
Malenom selu na prekrasnom otoku prijeti potapanje zbog izgradnje brane. Pred nama se odvija priča o stanovnicima koji se opraštaju od vlastitih domova... Scenarij je napisala Larisa Šepitko prema...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.