Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
}
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji (1)
Vechir na Ivana Kupala (1968)
drama, misterij, domišljijski
Piotr is a modest farmhand living in an impoverished village in some unspecified long ago era. He wants to marry the lovely Pidorka, but her stern father won't hear of it. Luckily, the mischievous...
'Hukkunud Alpinisti' hotell (1979)
drama, kriminalka, znanstveno-fantastični, srhljivka
Policijski inspektor Glebski dolazi u udaljni planinski hotel kako bi istražio slučaj po anonimnom pozivu. Stigavši u hotel shvata da je poziv bio lažan, ali kako je već kasno za povratak, odlučuje...
Tanczacy jastrzab (1977)
drama
"The Dancing Hawk" refers to the son of a peasant who senses he can climb to the job in troubled times by playing his cards right. His slavery to work match his ambitions, and gradually he reaches...
Gorod Zero (1989)
drama, misterij, komedija, znanstveno-fantastični
Bizarna stvarnost provincijskog mesta u Rusiji, gde inženjeri osnivaju rok udruženja, sekretarice rade potpuno gole a ubistva prolaze nekažnjeno, dočekuje moskovskog inženjera Varakina, koji u čudnu...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.