Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji (1)
Posrednik (1990)
akcija, znanstveno-fantastični
U šumi, nedaleko od malenog provinijskog gradića, pojavljuje se crna sfera vanzemaljskog porekla. Sfera je sposobna da u čoveka unese vanzemaljski razum, a da se pri tome čovečiji govor i ponašanje...
Es ist nicht leicht ein Gott zu sein (1989)
drama, znanstveno-fantastični, pustolovski
Priča filma se odigrava u dalekoj budućnosti, na udaljenoj planeti, u kraljevstvu Arkanar, gde živi ljudska civilizacija koja se još uvek nalazi na srednjevekovnom nivou razvoja. Glavni heroj filma...
Rol (2013)
drama, zgodovina
Mladi talentovani ruski glumac Jevlahov, koji je pred revolucijom pobegao u Finsku, priseća se jedne lične drame koja se odigrala 1919. godine. Na stanici Ritva, crveni uspevaju da zarobe veću grupu...
Na srebrnym globie (1988)
drama, domišljijski, znanstveno-fantastični, pustolovski
Tim astronauta slijeće na nastanjivi planet i ondje osniva zajednicu. Mnogo godina kasnije jednog astronauta šalju na taj planet na kojemu postaje mesija... Film je adaptacija romana Jerzya Żuławskog.
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.