Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji filma/serije (1)
Drug (1987)
drama
Na ptičjem sajmu pijanica Koljun pokušava da isprosi neku rublju kako bi sebi kupio alkohol. Iznanada sreće neobičnog čoveka koji mu nudi 40 rubalja, pod uslovom da uzme njegovog psa. Iako ne razume...
Wrony (1994)
drama
A thin child of about 10, nicknamed "Crow" because she mimics the bird, has no friends and rejects a teacher's hug. At home, she is left on her own, her mom locks her out while entertaining a lover...
Na srebrnym globie (1988)
drama, domišljijski, znanstveno-fantastični, pustolovski
Tim astronauta slijeće na nastanjivi planet i ondje osniva zajednicu. Mnogo godina kasnije jednog astronauta šalju na taj planet na kojemu postaje mesija... Film je adaptacija romana Jerzya Żuławskog.
Posetitel muzeya (1989)
drama, znanstveno-fantastični
Drugi deo trilogije Konstantina Lapušanskog o životu posle apokalipse. Dogodila se ekološka katastrofa. Nastupio je poslednji čin i logičan kraj viševekovnog odnosa čoveka prema prirodi, zasnovan na...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.