Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Pisma mrtvog čovekaLeto:
1986Zvrst:
drama, znanstveno-fantastičniTrajanje:
87 minRežija:
Konstantin LopushanskiyScenarij:
Konstantin Lopushanskiy, Vyacheslav Rybakov, Boris StrugatskiyPovzetek:
Кao rezultat neplanirane eksplozije u američkoj vojnoj bazi, nestaje veći deo čovečanstva. Preživeli su osuđeni na sporu smrt. Među njima i deca. U isto vreme, pokušavajući da sakrije uzrok eksplozije, vlast je koristi kao izgovor za početak Trećeg svetskog rata.
- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji filma/serije (1)
O-bi, O-ba - Koniec cywilizacji (1985)
drama, misterij, znanstveno-fantastični
Set in an underground dungeon inhabited by bundled, ragged human beings, after the nuclear holocaust. The story follows the wanderings of a hero through the situations of survival. People wait for...
Russkaya simfoniya (1994)
drama, domišljijski
Priča o Strašnom Sudu koji je upravo stigao u savremenu Rusiju. Tokom nadolazećeg potopa, glavni junak pokušava da učini dobro delo pre apokalipse, ali svi njegovi vapaji da se pomogne deci u domu za...
Posetitel muzeya (1989)
drama, znanstveno-fantastični
Drugi deo trilogije Konstantina Lapušanskog o životu posle apokalipse. Dogodila se ekološka katastrofa. Nastupio je poslednji čin i logičan kraj viševekovnog odnosa čoveka prema prirodi, zasnovan na...
Kin-dza-dza! (1986)
drama, komedija, znanstveno-fantastični
Priča o dvojici sovjetskih građana koji su se našli na dalekom planetu po imenu Pljuk, kada su slučajno dotakli izvanzemaljski uređaj za teleportaciju. "Kin-Dža-Dža!" obiluje crnim humorom i...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
eXtreme member
04.07.2017. 12:06
Fina, melanholična, jeziva i proganjajuća vizija sveta i ljudi urusšnog duha i nade, iza koje ostaje jedan od mračnijih postapokalipticnih filmova osamdesetih iz doba hladnog rata kada su velike sile bile uplašene svojim moćima i konfliktom koji je visio u vazduhu. Lepo (ako je "lepo" odgovarajuća reč ovde) je videti rusku stranu te paranoje i razmišljanja, dok je Lopushanski očito bio jedan od najboljih za dotične priče. Savršeno se služio bojama/nedostatkom istih, te krupnim kadrovima izbezumljenih ljudi, uz pomoć jezive muzičke podloge i uz podjednako interesantan fokus na (neka i bezimenim) likovima. Nada, koja nam se možda nudi, se može tumačiti na više načina, što mi se takodje dopalo. Ja je video nisam, no može biti da je upravo ta borba, neka i mimo sveta, okolnosti, šansi, ono najvrednije u nama.