The Sandman

Mene zbilja previše ljudi na to (pisanje) nagovara godinama, stvar je uvek u tome koliko nas nešto ispunjava, čini onime što jesmo, šta imamo reći a ne da li će to imati ovaj ili onaj tiraž, ko će sve imati love i želje da to plati, da se svidi ili ne, meh, ko živi ovde od pisanja. A nije tek da bih možda i voleo, po svoj prilici ću ionako biti primoran, ne samo zbog sebe i ljudi kojima znači moj izbor reči i misli, nego bre ne mogu trenutno ni izdržati previše sati na nogama a da me bol u članku ne izluđuje, daleko bilo tek da opet nešto fizikališem, a opet, vraćamo se na to kako preživeti od pisane reči, koliko god godina je potrebno to graditi, šta ću jesti sutra za doručak? So, ne razmišljam o tome, jedno po jedno.

Nemam blagog pojma ni ko je Grgić, ni šta je konkretno pisao, vrlo verovatno nisam to imao u rukama, ni čitao, zbilja ne znam.