Clayface - Gothamovski bez Batmana

Da pojasnim naslov - ovo je hrabar, muški film, ali bez Betmena koji bi mu ušpricao potrebnu dozu duževečnosti. DC prodakt, nekako Venom provinijencije, pa ko voli - osvežavajuće!

Početna ideja za film nastala je od istoimenih stripova, objavljivanih od DC strane tokom više godina, još tamo od 1940-tih. U njima nije postojao jedan lik tog naziva, već ih je čak osam, različitih super-moći. U filmu Clayface, glavni lik jeste poznati mladi glumac Met Hejgen koji nakon što se podvrgne eksperimentalnom lečenju nanoćelijama dobija mogućnost "šejpšiftovanja", odnosno sposobnost da preuzme bilo koji drugi lik. Met Hejgen postoji i u stripu, ali je tek jedan od "izabranih".

Ovaj, "filmski" Hejgen (Tom Rhys Harries) ne uspe da se odupre izazova seksa za jednu noć s lokalnom mafijaškom nevestom, ali ga ujutru sačeka njen "boss" i unakazi mu lice. Očajan, jer tako gubi i filmsku lepotansku karijeru, Met pokuša da spas pronađe u kontaktu sa doktorkom Kejtlin (Naomi Ackie), koja eksperimentiše s potencijalno revolucionarnom terapijom lečenja nano-ćelijama, ali njen rad ugrožava nedostatak finansijskih sredstava. Ona posle prvobitnog nećkanja ipak odlučuje da mu pomogne, ali Hejgen tako, osim svog fizičkog izlečenja, dobija i moć "šejpšiftovanja" - pretvarajući se u "glinenog čoveka", ali i izmenjeni um koji mu nalaže da krene u krvavu osvetu nad onim koji su mu se zamerili...

Reditelj ovog filma jeste James Watkins (Speak No Evil, Bastille Day, The Woman in Black, Eden Lake), a legenda kaže da je prvobitno film trebalo da režira Mike Flanagan, koji je i koscenarista, ali je on morao da odbije zbog prezauzetosti. Ipak, sam taj podatak da je jedan od najcenjenijih horor-autora sadašnjica pisao scenario, dovoljan je pokazatelj da je u pitanju veoma interesantan projekat, koji prilično čvrsto stoji na nogama. Uostalom, to se manje-više slažu i publika i kritika, pa film ima zavidne ocene na najrenomiranijim filmskim sajtovima (slažem se i ja :)). Priča postoji, akcija postoji, to su i kakve-takve emocije, džamp-skerovi, body-unakazivanja, atmosfera napetosti, tanke linije između dobra i zla... dakle sve ono što bi dobar horor trebalo da ima! Donekle bi se moglo pridikovati to što film ne pravi dovoljnu distinkciju između stripovske i surovo-žanrovske realnosti, ali to je već stvar gledaočevih preferencija, pa i nije zameriti (jeste, fali Betmen, ali bože moj... a interesantno je da je u stripovskom životu Klejfejs baš jedan od arhetipskih Betmenovih protivnika...).

U svakom slučaju, preporuka za ljubitelje. Ne verujem da će iko ko je ikad pročitao neki superherojski strip biti razočaran. Već to je dovoljno da ova, nazovimo je "mračna avantura", osvoji neophodni podsticaj za nastavak. Kad je mogao Venom, da dočeka Venom: Let There Be Carnage i Venom: The Last Dance, što ne bi i ovaj "Glinenko" otišao korak dalje (a ko zna, možda se nekad i The Batman pojavi)...