The Scythian - Ma kakav Conan the Barberian

Ne pamtim da je skoro jedan, pa nazovimo ga film "epske fantastike" bio ovako dobro urađen. Pri tom skoro da nije ni u pitanju ni "epska", a ni "fantastika", već hajde da nazovemo "pseudoistorijski spektakl". A, kao posebna draž svega jeste da je u pitanju ruski film, rađen po najboljim (i čini mi se prohujalim) holivudskim standardima. Jer, glavni lik - Ljutobor - neka je vrsta ruskog Konana Varvarina, ratnik bez mane i straha, u sukobu s vremenom u kom živi i načinom opstanka u njemu.

Moćnom Ljutoboru su Skiti, na prepad, oteli ženu i dete. Ranjen, nalazi ostavljenu poruku u kom se od njega traži da ubije svog kneza, a zauzvrat će mu najvoljeniji biti vraćeni. E, sad, svako dalje prepričavanje radnje ovog filma moglo bi se smatrati pravim bogohuljenjem, jer on gaji prave "trilerske" obrte, podsećajući po strukturi povremeno na već pomenutog Conan the Barbarian, ali i na Der Name der Rose. Jer, ovo je "detektivska" priča koja se odvija u stepama mnogobožačke Rusije, kojom tumaraju u svom krvavom pohodu poslednji izdanci "divljeg" naroda Skita, direktno pripovedajući o neminovnosti propadanja paganskog doba.

Priznajem da je Skif po emociji koju izaziva, ali i po režiserkom umeću, daleko ispred sličnih ruskih ostvarenja blokbasterske provinijencije - Legenda o Kolovrate i Viking. Ako sam, recimo, za ovaj prvi pisao Kolovrat protiv Nemanjića, onda za Skif moram napisati da posle njega autori Nemanjići - recitatorska sekcija mogu samo da se pokriju ušima...

Tako, kao Ljutobor, nekad je, recimo, radio Bruce Lee. Ili Clint Eastwood...

Ocena: 9+