Aquaman - U dubinama, a površinski

Zašto je tako teško napraviti dobar superherojski film, a da ima smisla od početka pa do kraja? DC pokušava da parira Marvel-u već godinama, ali, uglavnom uspeva samo tamo gde se ovi drugi baš i ne proslave. Ni u slučaju Aquaman, koji je, valjda, trebalo da bude i dostojan takmac The Avengers avanturama, a pogotovo izazov za predstojeću "četvrtu", stvari se nisu baš promenile...

Ja ne mislim baš kao oni koji kažu da je osnovni zaplet u Aquaman gotovo preslikan kao u Thor. Jeste, priča je ovo o sukobu dva (polu)brata, kraljeva morskih dubina (Atlantis i Asgard?), i ima tu još sličnosti (moćni trozubac i moćni čekić), ali su, ipak, u pitanju dve autohtone verije, pa optužbe za "original falsifikata" ne bi trebalo baš tako iznositi. Ipak, mene filmovi o "Bogu groma", a pogotovo onaj prvi, mnogo više "rade" nego ovaj o "podvodnom kralju" (znam, ima onih kojima ću se baš zameriti...)

Ono što je, čini mi se i najbitnije u filmu Aquaman jeste da u njemu kao kraljica Atlanna glumi Nicole Kidman. Lepo je videti nju u jednom ovakvom žanrovskom filmu, gde, boga mi i mlati određena ribolika stvorenja, što je čini mi se njena prva uloga kung-fu-matrix vrste. Istina, te njene "majstorije" traju kratko, ali neka...

Tu je još i Jason Momoa, od onih koji vrede, u ulozi Artur/Aquaman. Polučovek-polukralj morskih (okeanskih) dubina i biće koje su kritičari sasakli u pokušaju da bude novi Conan the Barbarian (mada se meni, recimo, taj "pokušaj" dopada). Pravi naslednik prestola Atlantide, koji je zbog toga što je Kidman zgrešila sa njegovim ocem, čuvarem svetionika, morao da se "obrazuje" i živi među ljudima, sve dok vapaj crvenokose princeze Amber Heard nije došao po njega da ga odvede u odsudnu bitku protiv krvi svih žednog polubrata kralja Orma (Patrick Wilson). Jer, u opasnosti su i žitelji Zemlje (kopna), ali i nelojalni žitelji mora (okeana)...

Tu su još i još neki likovi, manje-više nebitni i nedorečeni (mada neki zaista zvučnih filmskih imena poput Willem Dafoe ili Dolph Lundgren), bez kojih je ovaj film i mogao sasvim komotno. Da ne prepričavam dalje radnju, tek čini mi se da je ponovo u pitanju sindrom "predugosti", odnosno nastojanja "Holivuđana" da u jedan film smeste bar tri zapleta koji su mogli da stanu u tri različita filma. A, pri tom, nijednom od njih nije posvećeno dovoljno pažnje, da njegova razrada bude baš ono - "Aufff, kakav film!"...

Ima tih "detalja" čija je nedorečenost, pa čak i površnost baš bitna za kompletan utisak o filmu. Neki od njih su baš "tehničke" prirode (kao, na primer onaj o tome kako neki Atlantiđani mogu da dišu na kopnu, a neki moraju da nose skafandere pune vode da se ne bi ugušili), ali neki su baš "suviše suvišni" (Amber i Jason u pustinji s misterioznim artefaktom koji otključava mapu ka moćnom morskom trozupcu (kao da su isplivali iz The Da Vinci Code varijante Stargate).

U takvom "gemištu" motiva i slika čak i one "originalne" mogu da smetaju, kao, na primer, scena kada krajičkom oka, neposredno pred borbu nevaljalog kralja Orma i dobrog nam Momoe, spazite džinovskog oktopoda koji svojim pipcima frenetično lupa po bubnju najavljujući isti spektakl!? Ja li ovo kome(n)dija ili "ozbiljan" film - baš nekako možda i najvažnije pitanje koje sublimira postojanje dela koje je potpisao James Wan (The Conjuring, Saw...)

Sve u svemu, šarena i na momente suviše blještava vizija (kombinacija svetova i bića iz ultimativnih žanrovskih postulata Avatar i Star Wars?), već čini čuda po dvoranama Kine. Verovatno će i u ostatku sveta biti slično, jer će marketing odraditi svoje. Ipak, već sada postoje prilično brojni filmski kritičari koji iznose ozbiljne zamerke. Eto, i ja sam jedan od njih. Da ne bi Nicole Kidman...

Gledljivo, ali... zašto?

...Čekajući Avengers 4...