The Little Things - Malo fali...

Reći za film u kome glume Denzel Washington, Ramy Malek i Jared Leto da nije ništa specijalno, prilično je neugodno. Zato, bolje se držimo formulacije da mu "malo fali" da bi zaista bio "top".

Igra sudbine učinili je da ovaj film ne bude snimljen ranije, sredinom 1990-tih, kada je scenario i napisan. Reditelj i scenarista John Lee Hancock tada je bio na početku svoje karijere, snimivši tek jednu romantičnu komediju o zaljubljenom rodeo-jahaču Hard Time Romance, da bi tek u 21. veku usledili njegovi kasniji i poznatiji filmovi The Rookie, The Alamo, The Blind Side, Saving Mr. Banks, The Founder i The Highwaymen. Bilo kako bilo, tek skoro tri decenije kasnije, kada je i realizovan The Little Things, Hancock nije želeo mnogo da menja od prvobitnog scenarija, već je zadržao mizanscen 1990-tih, vremena kada nije bilo ni mobilnih telefona, ni savršenih kompjutera, ni još savršenijih DNK analiza, a radio-talasima su prašili B-52 i "Roam"...

Priča je ovo o lovu na serijskog ubicu mladih prostitutki, u čijem su središtu jedan policijski veteran (Washington) i mlada "nada" L.A. zakona (Malek). Jared tu isplivava kao glavni osumnjičeni, ali bez konkretnih dokaza. On je čudak, serviser električnih aparata, koji svesno "pod*ebava" pandure, čineći to plešući na tankoj liniji koja ga deli od priznanja da je baš on počinio strašne zločine bockanja i kasapljenja nesrećnih devojka, nađenih uredno obrijanih raskomadanih tela. Ta tela nalažena su tokom pet godina, a Denzel, koji je prvobitno vodio istragu, suočen je s vlastitom krivicom što nije još tad pronašao ubicu, te se sada povukao u anonimnost losanđeloskog predgrađa, gde radi kao zamenik lokalnog šerifa. 

E, pa kada ga šef pošalje u veliki prljavi grad, sasvim drugim razlogom, Denzel će sresti svoje nekadašnje kolege, sa sve mladim detektivom Ramyjem koji sada ponovo radi na slučaju novih ubistava žena diljem grada. Denzel na sebi nosi stigmu nerešenog slučaja, pa nije naročito voljen kod ostalih "saboraca", ali mu Malek pristupa "čistog srca", kao osobi koja mu, pre svega, svojim iskustvom može pomoći da uhvati ubicu. A, ubica je... ili, ipak, nije...

Na "malim stvarima", kako Denzel "uči" Maleka "padaju" veliki zločinci. To je i sintagma koja sumira mudrost ovog ostvarenja, namerno ili ne. Baš "malo stvari" fali da bi ovaj film ostao zapisan kao zaista prvoklasno ostvarenje, jer su svi sastojci dobrog trilera prisutni - odlični glumci i dobar zaplet svojstven klasicima žanra, čak i taj "neo-noir" štimung sporih kadrova i insistiranja na detaljima koji naizgled i nisu preterano bitni za "celokupnu estetiku". Međutim, Hancock kao da se i sam pomalo "preigrao" u svom tom "dugom kadriranju", pa je tamo gde je do takvih postupaka zaista i trebalo da dođe, to kao da je "zaboravio", a tamo gde baš i nije morao svojski se potrudio. Tako neke scene, a i likovi, mogu da izgledaju ili suvišno, ili nedorečeno, što nekako umanjuje kompletan utisak u filmu.

Mada i ne mora...

Gledati, ako volite ovakve filmove. Mali greh bi bilo propustiti. Ako ništa drugo, ono zbog samog kraja koji čini da oživi onaj davno zaboravljeni skoro euforični osećaj da će se krucijalno razrešenje i shvatanje umetničke vrednosti nekog dela desiti s poslednjom scenom.