The United States vs. Billie Holiday - Nešto fali

Billie Holiday je džez ikona koja je obeležila jednu epohu. Može se reći i svojom tragičnom sudbinom - preranom smrti u 44. godini, zvanično usled ciroze jetre. Bila je zavisnik od heroina, a godine 1939. izvela je pesmu "Strange Fruit", u kojoj peva o tragičnim danima linčovanja crnaca na jugu SAD. Zbog te pesma bila je praćena od strane FBI, a ovaj film potencira i da su joj je zbog i nameštana hapšenja i progon. Ta pesma uzeta je i kao "lajtmotiv" ovog filma, glavni zaplet na kome se temelji čitava biografija - reklo bi se pogrešno.

Čini se, ipak, da je život Billie Holiday mnogo kompleksniji nego što je to prikazano u ovih 140 minuta koliko traje film The United States vs. Billie Holiday koji kao reditelj potpisuje Lee Daniels (The ButlerThe PaperboyPreciousShadowboxer). Moglo je to da bude i znatno duže, ali i znatno kraće i efektnije. 

Daniels se odlučio da film počne scenama iz harlemskog kluba u kome je Billie već nastupala afirmisana u svojim 20-tim godinama. Ono što je plus filma jesu, svakako izvođenja njenih pesama i to kako ju je predstavila glavna glumica Andra Day, kojoj je to, zapravo, prva iole značajna filmska uloga, ako se izume gotovo potpuno neupadljiva minijatura u Marshall i nekoliko sinhronizujućih crtaća. Daniels zatim, tokom dva sata, prilično "razbacano" pokušava da nam približi narednih 20-tak godina u životu Billie, proganjane od FBI i agenta Harryja Anslingera (Garrett Hedlund), odnosno neposredno "ubačenog" operativca Jimmyja Fletchera (Trevante Rhodes), s kojim je Billie i imala burnu ljubavnu aferu, uprkos tome što joj je direktno smestio hapšenje. Ostali likovi su tu prilično "neprepoznatljivi", kao statisti bačeni tek da popune trajanje, a ne kao da su zapravo, veoma važi delovi slagalice života koji tinja na granici između genijalnog stvaraoca i narko-alko ovisnika.

Ono što upadljivo nedostaje ovom filmu jeste "emocija" kojom je Billie natapala svoje pesme, odnosno razlog zbog kojeg je postala to što jeste, poštovana i skoro 100 godina kasnije. Film se ne upušta dublje u razloge pevačicinog "tragičnog odnosa prema sadašnjici", tek stidljivo nagoveštavajući da je odrasla uz majku-prostitutku, a da je i sama silovana kada je imala deset godina. Baš nekako taj "nedostatak ranih dana", kada je Billie rođena kao Eleanora Fagan, jeste "odlučujuća mana" kada treba rangirati jedan biografski film na skali od "dovoljnog" ka "veličanstvenom". Tako da, nakon gledanja ovog ostvarenja ostaje utisak da kompleksna ličnost kakva je Billie bila zaslužuje mnogo "oštrije" viđenje, a ne samo ovo dnevno-političko, snimljene, rekao bih na brzinu, u smislu modne ambicije "Black Lives Matter". 

Godine 1972. snimljen je i film Lady Sings the Blues, u kom Billie tumači Diana Ross. Pogledajte pre...

 

  • Komentarji (4)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • puppet_master
    eXtreme member
    14.04.2021. 18:32
    Pa da, ovih godina, decenija...ali sada? Rade li bioskopi i da li će današnja publika zbilja pravo iz karantina odjuriti da gleda biografije, koje su već snimane godinama ranije...🤔 Mada je danas to mahom streaming, van kina, ne znam kako se tu vrti lova (pa...ne znam igde kako se vrti 😄).

  • JoxerTM
    eXtreme member
    14.04.2021. 18:23
    Ama hoće! Lova.

    Pa vidiš da su se zadnjih godina u prolivudu raskotile raznorazne biografije, a i gledaju se ko lude.
    Skoro pa ne možeš pronaći film koji nije biografija. Ili superheroji.
    Ili imigracijske smaračine koje su metastazirale u evropsku kinematografiju.

    Osim što im scenaristi nemaju više mašte, maštu nema ni većina njihove današnje publike.

    Ja ću ovo u troskoku preskočiti osim ako ti ili netko ne potvrdi da film nije puko veličanje banalnosti.
    Moja majka neće kukati. Wink
  • puppet_master
    eXtreme member
    14.04.2021. 17:26
    Lady sings the blues je, svojevremeno, meni bio vrlo potresan, traumatičan film. Pomaže to što sam imao možda osam godina kada je bio prikazivan na tv-u. Hvala mojim roditeljima što su me poštedeli, na vreme, mnogih porodičnih/PG 13 filmova, te sam odrastao na naslovima poput navedenog, te Road Warrior, Evil Dead, The Thing itd.

    Ne znam zašto se nanovo obnavljaju te biografije danas (nažalost ni ovogodišnja "Tina" mi nije imala dovoljno duše), nije da će producentima prštati lova na sve strane, bez pandemije, kamoli sa njom. No hajde da ne lupetaram napamet, gledaću i ovo, kukala mi majka.