Shazam! Fury of the Gods - Nefuriozno

Kada se 2019. godine pojavio Shazam!, naišao je na prilično oduševljenje mnogih, pa i ovog kritičara (Shazam! - Ako zamislimo da smo deca...). Plenio je, nekako, svojom dečačko-superherojskom čistoćom srca, pa, ako hoćete i naivnošću kojom se dobrota graniči s maštom. Sasvim nesvojstveno velikim franšizama holivudskih filmova ovog tipa, nosio je plemenitu poruku i podsećao na neke drage filmove koje smo voleli u fazi odrastanja (The Goonies, recimo). Sada, četiri godine kasnije, usledio je i Shazam! Fury of the Gods. I, ma koliko da je dobrodušno dočekan, neke ozbiljne zamerke moraju mu se staviti na dušu...

Retki su nastavci filmova koji su bolji nego oni prvi. Nekako, naivno, očekivao sam da Shazam! Fury of the Gods bude takav - izuzetak koji potvrđuje pravilo. Nažalost - nije. Novi film koji kao reditelj potpisuje rođeni Šveđanin David F. Sandberg, ima nešto od šarma prvog, ali je glavni utisak da što više vreme odmiče, sve više prerasta u konfekciju. 

Podsetimo se postcredit scene prvog filma: Mark Strong, kao glavni nevaljalac u filmu, nalazi se u zatvoru. Svoju ćeliju išarao je mističnim simbolima, kojima želi da ponovo dozove poražene demone. To mu ne uspeva, ali, iznenada, čuje misteriozni "metalni" glas, koji mu saopštava da "igra još nije gotova" i da će "oni vladati svetom". Kamera otkriva da taj glas pripada malenom biću nalik crvu!

Taj "crv", zapravo, jedan je od najvećih Shazamovih neprijatelja ikada, superinteligentni i do srži zli vanzemaljac - mutantski crva s telepatskim moćima po imenu Mister Mind.

I, u novom filmu... PLJAASSS... nit traga, nit glasa o ovome. Ne da nema Stronga, nego nema ni crva. Zaboravljeni negde u protoku vremena. A, umesto njih, gledaocima je ponuđena priča o tri ćerke Boga Atlasa koje žele da od Zemljana otmu/vrate čarobno žezlo koje je nekad pripadalo njihovom ocu i uz čiju pomoć je i sam Shazam, kao i klinci mu drugari, dobio svoje superherojske moći (u prvom filmu). Od tri sestre, dve su posebno zle (Helen Mirren kao Hespera i Lucy Liu kao Kalypso, dok je najmlađa Rachel Zegler kao Anthea prilično neopredeljena). Naravno, Billy Batson/Shazam i njegova družina predstavljaju poslednju branu čovečanstva pred zlim grčkim Boginjama...

I, dok se priča u novom filmu drži "zemaljskih problema" 18-godišnjeg Billyja i njegovih drugara koje je proizveo u superheroje, a koje iz nekog ne baš definisanog razloga mediji baš mnogo i ne vole, dajući posprdne konotacije njihovim avanturama (zašto, zaboga???), sve teče prilično dobro, pa čak i šarmantno. Tu ima mesta i komici (kao i u prvom filmu), ali i setnim trenucima u pozadini (kao u prvom filmu), koji sasvim plemenito izazivaju trnce nevinosti kod gledalaca. Međutim, kada priča skrene s ovog toka, u kojem se preispitivanje superherojsko-zemaljskih iskušenja prepliće s maštovitošću stvaranja nekih drugih svetova, i u nju se umešaju krvožedne Boginje i njihovi demonski CGI-mutanti, sve gubi na originalnosti i pretvara se u standardnu šljašteću superherojsku po n-puta raubovanu matricu. Uz dodatak gotovo blasfemične reklame za neke bombone koje čine da se i "najzliji" među "najzlijima" pretvore u dobroćudne i pravde željne dušice. A, sve to zaista izaziva osećaj proćerdanosti čak i jedne Helen Mirren u ulozi koja baš i njoj nije bila najjasnija ko je i šta je. O Marku Strongu i onom zlom crvu da i ne govorimo. Oni su proćerdani još pre nego što je i počelo snimanje...

Ipak, ovo nije film za bacanje. Emocije ostaju podnošljive. Uz nadu da će scenaristi sledećeg filma u franšizi voditi mnogo više brigu o memoriji gledalaca i poštovalaca "originala", a manje o tome kako prvenstveno da napune svoj džep na brzaka i pobegnu pre nego što nam pruže valjano objašnjenje za svoje postupke. Uostalom i u Shazam! Fury of the Gods postoje dve post credit scene, pa ko dočeka...

I, pogledajte prvi film ako niste!

...nažalost, kako Billy Batson/Shazam odrasta, čini mi se da neće na dobro izaći...