Sound of Freedom

Film koji je u eri Barbie i Oppenheimer dobro prodrmao (američku) javnost jeste Sound of Freedom. Gledaoci su uglavnom nepodeljeni u mišljenju da je u pitanju "ostvarenje koje pomera granice", dok su kritičari... pa... malo umereniji u donošenju konačnih presuda o "kakvoći" ove akcione priče u čijem središtu se nalazi borba protiv pedofilije.

Tim Ballard je policajac zadužen za borbu protiv pedofilije. Međutim, takve akcije u SAD običnu završavaju hapšenjem počinilaca zločina, ali sistem baš i ne može  da se podiču brojem dece spašenim iz seksualnog ropstva. 

"Znaš li zašto je trgovina decom unosnija od trgovine drogom?", pita Balard u  jednoj sceni. "Zato što kesicu kokaina možeš jednom da prodaš, a dete možeš stalno da seksualno zloupotrebljavaš!" (parafraziram).

I, to poenta ovog filma - rečenica koja ubija kao besni grom...

Nakon jedne policijske akcije, Balard oslobađa dečaka iz pedofilskog zatočeništa. Ali, dete ima i sestricu koja je još u ropstvu i koja je prodata negde u Kolumbiji. Dirnut detetovom sudbinom, Balard traži pomoć od nadležnih da krene u akciju spasavanje, ali pošto se sve odvija van jurisdikcije SAD, ali i kolumbijske policije, prinuđen je da da otkaz i samostalno krene put daleke džungle.

Tim Ballard je čovek koji stvarno postoji i koji je posvetio svoj život borbi protiv seks-trafikinga.  Nekoliko preduzetih akcija imalo je zaista velikog uspeha, a jedna od njih, kada se sukobio s kolumbijskim kartelom, a u čija zlodela je aktivno bila uključena i bivša Miss ove zemlje, opisana je i u ovom filmu. Otac je devetoro dece. Dakle, film nosi etiketu "zasnovano na istinitom događaju", a to posebno podcrtava njegovu vrednost. Gotov dokumentarističku. I većina likova iz filma jeste ' stvarna! I, tu prestaje svaka rasprava o njegovoj svrsishodnosti. Možda se Sound of Freedom mogu prebaciti određene stvari zbog kojih neće biti upisan u sam vrh filmskog umetničkog izraza, ali je sasvim izvesno da svojom "akcioznošću" drži pažnju sve vreme, čak i kod onih koji preferiraju "žanrovska viđenja" problematike nauštrb, recimo, malo "rafiniranijeg koncepta" u bavljenju trgovine ljudima (ako je to uopšte moguće), primenjenog, recimo, u slučaju 20 godina mlađeg, ali i dalje isto tako uznemirujućeg Lilja 4-ever. 

Shodno svemu napisanom, Sound of Freedom jeste delo koje treba da služi kao nauk pokoljenjima, i kao takvo nadilazi granice filmskog izražavanja. Nama, običnim gledaocima, ostaje pitanje zašto u istoriji kinematografije nema puno ostvarenja koje se bave pedofilijom i seksualnim detinjim ropstvima. Ovaj film jeste hrabar iskorak u tretiranju jedne od najgnusnijih civilizacijskih anomalija, a ako je baš ovakva realizacija rešenje da se dopre do što većeg broja ljudi - onda tu baš i nema mesta za prigovaranje o njegovim umetničkim vrednostima. Reditelj Alejandro Monteverde i u svojim prethodnim filmovima (Little Boy i Bella) razvijao je specifičan "emotivan" pristup gledaocima, a ovde ga je samo još više "potaknuo".

Jednostavno, treba da postoje filmovi koji ukazuju i opominju! Ne bi li bar neko postao bolji čovek nakon viđenog...