1000 Men and Me: The Bonnie Blue Story

Свака част на рецензији, IgaBiva . Ово си сецирао прецизније од хирурга и 'Ала ти Вера на тексту, Ово је права анатомија лудила у којем живимо, сецирана баш како треба,  а документарац је, чини се, савршена слика времена у којем су „грађење каријере” и „рушење рекорда” попримили неке потпуно нове димензије. Оно што је најфасцинантније у целој овој причи није чак ни сама Бони, већ чињеница да је за свој „пројекат 1000” имала бољу логистику и организацију него што већина наших општина има за издавање личних карти и Жена је у једном дану „обрадила” више људи него што просечан Србин дочека на шалтеру за целу годину,, 'Еј Бре 1057 људи у једном дану!? Па та жена је ефикаснија од целе наше државне управе и пошта заједно. Док код нас чекаш на један печат три месеца, она је „решила” малу општину пре него што се просечном "Општинару" скувала прва јутарња кафа, Човек мора да скине капу за ефикасност.

С друге стране, она њена изјава о ратовима и 18-годишњацима је чист „шах-мат” за јавни морал. Ту је погодила у живац који боли: друштво нема проблем да те пошаље у ров са пушком чим ти се осуши мастило на сведочанству, али се дубоко згражава ако са истим тим бројем година одлучиш да снимаш „едукативне филмове”. ОВО је заправо поентирало целу њену причу. Сурова истина која је сву патетику јавног морала бацила у воду – може пушка у руку, али не може камера у спаваћу собу? Изгледа да је морал само питање маркетинга и добре политичке амбалаже.  Лицемерје је, изгледа, једина валута која је јача од долара на OnlyFans-у.  Што се тиче поменутог OnlyFans-а и забрана –  Смета им „екстреман садржај”, а не смета им проценат од профита који су годинама узимали. Класична прича: кад постанеш превелик за своје добро, почну да ти измишљају правила.Ту је показала да разуме како свет функционише боље од већине аналитичара. Што се тиче забрана на платформама – то је стара прича. узимали су милионе док је било „испод радара”,  OnlyFans је покушао да изигра „већег католика од папе” оног тренутка када су схватили да су постали превише мејнстрим, али новац увек нађе пут, као што видимо на примеру Fansly-ја. Капитализам је неуништив, само мења адресу.

Све у свему, одличан феноменолошки пресек времена у којем је граница између шоу-бизниса и потпуног апсурда потпуно избрисана. Такође одличан, одличан осврт на документарац који је заправо мање прича о порнографији, а више о томе... И то је тако... а оно за X (Твитер) – нека хвала, верујем ти на реч. Поздрав.