1917

Znam samo da je ovo jedini kandidat za Oskara 2020 koji sam uspeo da odgledam do kraja. Da li to govori više o filmu ili kolapsu, odgovor se nažalost verovatno nameće sam. "Drago" mi je pak da na suptilniji i zato možda i strašniji način putuje kroz ljudsko zastranjenje zvano rat, od Rajanovskih zujalica. Inače bi mi bio i poslednji kandidat za korpu i ne onu za prljav veš. 

Iako je priča o vojniku, zapravo o dvojici vojnika, koja su poslati na hitnu misiju dostavljana bitnih informacija svojim saborcima na drugi kraj fronta suštinski zaokružena, nisam osetio ono katarzično oslobađanje koje bi ovakav ratni film trebalo da donese gledaocu.  Drugim rečima, sama avantura njihovog proboja do udaljene jedinice nije mi ostavila naročito snažan utisak, a da nije posebno originalna, ne treba ni trošiti reči.  Sa druge strane, motiv "male bonding-a" ratnih drugova je jedan od najzahvalnijih ali i najviše obrađivanih motiva u ratnim filmovima.

Ko hoće da pogleda uspešnije eksperimente sa filmovima snimljenim iz jednog kadra, neka potraži Russkiy kovcheg (2002) ruskog režisera Aleksandra Sokurova, ili još bolje film nemačkog režisera Sebastiana Shippera Victoria (2015).