Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance)

  Prvi kadar filma me je skoro odbio od gledanja jer o filmu nisam znao ništa a video sam Kitona kako levitira u gaćama. Ponašao se kao ona gomila dečjih superheroja i za vreme levitacije i za vreme vraćanja u normalu dok je razgovarao sa nekim uz odličnu pratnju bubnjeva. Usledili su potom dugi kadrovi koji su pratili M.Kitona kroz uske i zamršene hodnike pozorišta. Tako me je reditelj Injaritu majstorski upoznao i sa mestom radnje i sa ostalim likovima od kojih se izdvaja E.Norton koji je u neku ruku suparnik glavnom glumcu koji je priča za sebe i koji je karikatura karijere pomenutog M.Kitona koji je prihvatanjem ove uloge pokazao da ume da se šali na svoj račun.

  Kamera koja u stopu prati glavnog glumca i dugi kadrovi, odličan scenario i nadrealne scene su ono po čemu pamtiti ovaj film kome za sada nisam našao neki veliki minus. Takođe, meni se lično sviđa ta kritika američkih filmova, trendova i koncepta slave. Isto tako sjajna paralela između Kitonovog pravog života i lika kojeg glumi. Još da dodam da dodam da je sva ta ironija i kritika dobila na težini zbog bivših filmskih superheroja koji se u ovom filmu zezaju pomalo na svoj račun. Kiton (Betmen), Norton (Hulk) i E.Stoun koja dosad nije bila superheroj ali je bila epizodista u Spajdermenu.

  Da be davim, Birdman je bio jedan od boljih filmova tog leta Gospodnjeg.