Le souffle au coeur

Sjajna, čak i za današnje vreme atipična priča o odrastanju i sazrevanju, smeštena u francuski gradić Dijon, sredinom pedesetih godina XX veka, govori nam o već zrelom, buntovnom i radoznalom četrnaestogodišnjem dečaku Laurent-u i njegovom gorko-slatkom navigacijom kroz dečaštvo i zrelost u tim nezgodnim (ili najlepšim?), prelaznim godinama. On živi u senci svoje dvojice starije, nestašne braće, inteligentan, osećajan i sam sklon izazivanju autoriteta, čitanju kao i nestašlucima, zaljubljen u jazz, kradući nove albume svojih heroja (sjajna i muzička podloga filma u tonovima Charlie Parkera, Dizzie Gillespieja itd) podjednako na svoj način zaljubljen u svoju majku slobodnog duha (napaljiva Lea Massari), čija afera van braka, za koju slučajno saznaje, u njemu dodatno budi novo poimanje sveta i postepeno rasanjivanje od detinjstva. 

Poput i našeg junaka, Malleov film je nežan, buntovan, topao, sa podjednako strasti govori o radostima i neprijatnostima detinjstva-sazrevanja, uz nešto možda (ponekome,, ne meni) i škakljivih tema/scena, čime film, u mojim očima, dobija dodatno na svojoj specifičnosti, pa i kvalitetu. Ovde, uprkos i svom bolu odrastanja, imamo i prilično vedrih i zabavnih dogodovština Laurenta, koji, ponovo uprkos ponekoj sivoj zoni, slave dečaštvo, ljubav, sex, bliskosti i otuđenja, sjajno prikazanim tim jedinstvenim delom svakoga od nas (neka i nešto drugačijeg kod Laurenta). Mali Benoît Ferreux odličan! kao uostalom i svi drugi glumci, svako ima svoju (sjajnu) ulogu u ovom portretu odrastanja. Zbog nešto "kontroverzi", mozda ne bih mogao svima predočiti zapravo lepotu ovog filma, no on to za mene svakako jeste. Preporuka.