O Ornitólogo

Film

drama (2016)

O Ornitólogo

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocena uporabnika
-
6,6
O Ornitólogo

Leto:

2016

Zvrst:

drama

Trajanje:

117 min

Režija:

João Pedro Rodrigues

Scenarij:

João Pedro Rodrigues


Glavne vloge:


Juliane Elting
  >  Caçadora Loira
Paul Hamy
  >  António
Paul Hamy
  >  Fernando
Chan Suan
  >  Ling
Han Wen
  >  Fei
Xelo Cagiao
  >  Jesus
Xelo Cagiao
  >  Tomé
Isabelle Puntel
  >  Caçadora 2
Flora Bulcao
  >  Caçadora 1

Povzetek:


Izvanredan vrludavi, šaljivi kvir rif legende o Svetom Antunu Padovanskom koji koristi klasičan motiv čoveka u šumi na putu samootkrivanja.

Prepoznatiljiv individulaizam pogleda na svet Žoao Pedro Rodirigeša usmeren je na snažan intrigantni poetski rifživota Svetog Antuna Padovanskog u “Ornitologu.” Iako je ovo verovatno režiserov najprijemčiviji film do danas, misli se se na vizualno upečatljivo delo,“prihvatljivost” ne znači da će većina publike potpuno razumeti Rodrigešove izvanredne vrludave puteve, niti ceniti njegovu homoerotiku, šaljivu bogohulnost modernizovanog životopisa sveca.
Religiozni konvervativci će dobiti moždani udar kao što je to bilo u slučaju sa Godarovom “Svetom Marijom,” ali ljubitelji umetnosti, uključujući i one koji nisu bili sinhronizovani sa “Umri kao muškarac” Helmer stilom, trebalo bi da nađu više zadovoljstva, čak iako budu zbunjeni značenjem. Tumačenja će biti malo lakša — ali samo malo, poznajući malo obojicu i Svetog Antuna, čije je ime bilo Fernando, i Rodrigeša. Režiser sebe stapa sa svecem bukvalno pod pretpostavkom da se njegova uloga na kraju filma ne posmatara samo kao vežba samouzvisivanja; umesto toga, to je način da se personalizuje Antunov uticaj, Možda nalik na “Autoprtret Svetog Sebastijana” Egona Šilea, dok se zabavljate s preoblikovanjem života istorijske figure u nestvarnu maštariju. Ako ovo zvuču užasno ozbiljno, razmislite još jednom: “Ornitolog” je slasno subverzivan i istinski smešan.
Rodrigeš je studirao Ornitologiju, pa ne bi trebalo da bude iznenađenje da je Fernando (Pol Hamy, (“On My Way”) ornitolog, na izletu na kom posmatra crne rode na dalekom severu Portugalije. Dok on posmatra ptice kroz dvogled, i one posmatraju njega, što je ostvareno pomoću sjajnih point of view snimaka, kao da se gleda očima sove, ili sokola, ili drugih pernatih bića. Baš kao što je brod Svetog Antuna doživeo brodolom, tako je i Fernandov kajak potonuo, i njega je pronašao u dubokoj šumi par kineskih katoličkih hodočasnika, Fej (Han Ven) i Lin (Čan Suan), koji je duboko skrenuo sa puta Svetog Jakova.

Dok je Fernando spavao, čudne žene svlače ga u uske bele gaće i vezuju ga à la Sveti Sebastijan; dok se on bori da se oslobodi njegovo seksualno uzbuđenje je više nego očigledno. On beži, i pronalazi mesto na kom se odigrao čudan ritual, i te noći ugleda poludemonska stvorenja koja govore “Mirandese” (izumirući jezek sa severa Portugalije). Sledećeg dana Fernando pronalaza pastira po imenu Isus (Xelo Cagiao), I oni vode ljubav na obali reke; posle toga oni se posvađaju,
što se završi fatalno za Isusa.

Narativno, film postaje još bizarniji. Amazonka koja govori latinski (performans umetnice Juliane Elting, čiji umetnički nadimak je fantastična pošta Julian Eltinge) naziva Fernanda imenom Antun, a u trenutku kad on sreće Isusovog identičnog brata blizanca, Tomu, glumca Hamyja zamenjuje režiser Rodrigeš. Prepoznavanje nove upotrebe paralele između Fernanda/Antuna i Svetog Antuna Padovanskog nudi uvod u derivaciju Rodrigešove inventivnosti, ali ne uvek i u značenje. Tako je reputacija sveca po isterivanju demona, pričanju s ribama, čuvanju malog Isusa, ponovo izmišljena, dok se druge katoličke priče samo spominju, od Nevernog Tome do Svetog Antuna Velikog.

Značenje iza Rodrigešovihg izbora možda izgleda udaljeno, ali potpuno umetnikovo izjašnjavanje nije potrebno pošto je film krajnje jasna bezvremena formula samospoznaje. Šuma kroz koju Fernando/Antun putuje, kao mnoge šume u literature i slikarstvu, predstavlja iskušenje kroz koje lik dostiže formu prosvetlenja, ai Rodrigeva sposobnost da se igra religioznim pričama i da ih pravi ludački drugačijim ali ipak personalno smislenim (neka čak i mračnim) čini ga jednim od vrhunskih standardarnih nosilaca kvir kinematografije. Vizualno, “Ornitolog” je Rodrigešov najklasičnije sniman film, i potpuno je sniman u eksterijeru. Nije iznenađenje da su scene s pticama, s obzirom na titulu i akademsko obrazovanje režisera, realizovane s ljubavlju kao stalan izvor čuda.

Napomena: Rodrigeš bi tvrdnju da je standardan nosilac kvir kinematografije glatko pobio, on nikad nije prihvatio podelu filma na klasičan i kvir. Po njemu postoji samo jedna kinematografija.




Prevod i tekst za temu je uradio: mita53

Obdelal/la:

Kneginja
  • Poglejte podobne vsebine
  • Komentarji (3)
  • Morrer Como Um Homem

    Morrer Como Um Homem (2009)

    drama, glasbeni

    A transsexual woman tries to erase any past history of herself as a male. Struggling with a young male lover and a problematic son.
  • La mort de Louis XIV

    La mort de Louis XIV (2016)

    biografija, drama, zgodovina

    Avgust 1715. godine: nakon povratka iz šetnje, Luj XIV oseća jak bol u nozi. Narednih dana bol je sve učestaliji, kralj postaje slab i nemoćan. Ovo je početak agonije jednog od najznačajnih evropskih...
  • Liebmann

    Liebmann (2016)

    drama, romantični, srhljivka

    Nastavnik Antek Liebmann seli se u francusko selo ostavljajući svoj bivši život u Njemačkoj. Ubrzo nalazi posao kao preprodavac antikviteta i upusti se u novu vezu, ali stari gost iz Njemačke ga...
  • O Fantasma

    O Fantasma (2000)

    drama

    Mladi i zgodan Sergio radi noćnu smenu kao sakupljač smeća u Lisabonu u Portugalu. Ne može se naterati da se poveže sa svojom lepom koleginicom Fatimom, koja pokazuje strastveno interesovanje za...

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • gboris
    member
    24.07.2017. 21:45
    Hvala prevajalcu. Lp
  • gboris
    member
    24.07.2017. 21:45
    Hvala prevajalcu. Lp
  • Kneginja
    The Legend Of
    23.12.2016. 22:30





    O Ornitólogo Aka The Ornithologist (2016)













    Režija: João Pedro Rodrigues
    Scenarij: João Pedro Rodrigues
    Žanr: Drama
    Jezik: Portugalski, Engleski, Mandarinski, Mirandese, Latinski
    Država: Portugal, Francuska, Brazil
    Trajanje: 117 min



    Paul Hamy ... Fernando / António
    Xelo Cagiao ... Jesus / Tomé
    João Pedro Rodrigues
    Han Wen ... Fei
    Chan Suan ... Ling
    Juliane Elting ... Caçadora Loira






    [TUBE]BTv5SCrvRg4[/TUBE]





    Izvanredan vrludavi, šaljivi kvir rif legende o Svetom Antunu Padovanskom koji koristi klasičan
    motiv čoveka u šumi na putu samootkrivanja.

    Prepoznatiljiv individulaizam pogleda na svet Žoao Pedro Rodirigeša usmeren je na snažan intrigantni poetski rif života Svetog Antuna Padovanskog u “Ornitologu.” Iako je ovo verovatno
    režiserov najprijemčiviji film do danas, misli se se na vizualno upečatljivo delo,“prihvatljivost” ne znači
    da će većina publike potpuno razumeti Rodrigešove izvanredne vrludave puteve, niti ceniti njegovu homoerotiku, šaljivu bogohulnost modernizovanog
    životopisa sveca. Religiozni konvervativci će dobiti moždani udar kao što je to bilo u slučaju sa Godarovom “Svetom Marijom,” ali ljubitelji umetnosti,
    uključujući i one koji nisu bili sinhronizovani sa  “Umri kao muškarac” Helmer stilom, trebalo bi da nađu više zadovoljstva, čak iako budu zbunjeni
    značenjem. Tumačenja će biti malo lakša — ali samo malo, poznajući malo obojicu i Svetog Antuna, čije je ime bilo Fernando, i  Rodrigeša. Režiser sebe
    stapa sa svecem bukvalno pod pretpostavkom da se njegova uloga na kraju filma ne posmatara samo kao vežba samouzvisivanja; umesto toga, to je način
    da se personalizuje Antunov uticaj, Možda nalik na “Autoprtret Svetog Sebastijana” Egona Šilea, dok se zabavljate s preoblikovanjem života  istorijske
    figure u  nestvarnu maštariju. Ako ovo zvuču užasno ozbiljno, razmislite još jednom: “Ornitolog” je slasno subverzivan i istinski smešan.
    Rodrigeš je studirao Ornitologiju, pa ne bi trebalo da bude iznenađenje da je Fernando (Pol Hamy, (“On My Way”) ornitolog, na izletu na kom posmatra crne
    rode na dalekom severu Portugalije. Dok on posmatra ptice kroz dvogled, i one posmatraju njega, što je ostvareno pomoću sjajnih point of view snimaka,
    kao da se gleda očima sove, ili sokola, ili drugih pernatih bića. Baš kao što je brod Svetog Antuna doživeo brodolom, tako je i Fernandov kajak potonuo,
    i njega je pronašao u dubokoj šumi par kineskih katoličkih hodočasnika, Fej (Han Ven) i Lin (Čan Suan), koji je duboko skrenuo sa puta Svetog Jakova.

    Dok je Fernando spavao, čudne žene svlače ga u uske bele gaće  i vezuju ga  à la Sveti Sebastijan; dok se on bori da se oslobodi njegovo seksualno uzbuđenje je
    više nego očigledno. On beži, i pronalazi mesto na kom se odigrao čudan ritual, i te noći ugleda poludemonska stvorenja koja govore “Mirandese” (izumirući jezek
    sa severa Portugalije). Sledećeg dana Fernando pronalaza pastira po imenu Isus (Xelo Cagiao), I oni vode ljubav na obali reke; posle toga oni se posvađaju,
    što se završi fatalno za Isusa.

    Narativno, film postaje još bizarniji. Amazonka koja govori latinski (performans umetnice Juliane Elting, čiji umetnički nadimak je fantastična pošta Julian Eltinge)
    naziva Fernanda imenom Antun, a u trenutku kad on sreće Isusovog identičnog brata blizanca, Tomu, glumca Hamyja zamenjuje režiser Rodrigeš. Prepoznavanje nove upotrebe
    paralele između Fernanda/Antuna i Svetog Antuna Padovanskog nudi uvod u derivaciju Rodrigešove inventivnosti, ali ne uvek i u značenje. Tako je reputacija sveca po
    isterivanju demona, pričanju s ribama, čuvanju malog Isusa, ponovo izmišljena, dok se druge katoličke priče samo spominju, od Nevernog Tome do Svetog Antuna Velikog.

    Značenje iza Rodrigešovihg izbora možda izgleda udaljeno, ali potpuno umetnikovo izjašnjavanje nije potrebno pošto je film krajnje jasna bezvremena formula samospoznaje.
    Šuma kroz koju Fernando/Antun putuje, kao mnoge šume u literature i slikarstvu, predstavlja iskušenje kroz koje lik dostiže formu prosvetlenja, ai Rodrigeva sposobnost
    da se igra religioznim pričama i da ih pravi ludački drugačijim ali ipak personalno smislenim (neka čak i mračnim) čini ga jednim od vrhunskih standardarnih nosilaca
    kvir kinematografije. Vizualno, “Ornitolog” je Rodrigešov najklasičnije sniman film, i potpuno je sniman u eksterijeru. Nije iznenađenje da su scene s pticama, s obzirom
    na titulu i akademsko obrazovanje režisera, realizovane s ljubavlju kao stalan izvor čuda.

    Napomena: Rodrigeš bi tvrdnju da je standardan nosilac kvir kinematografije glatko pobio, on nikad
    nije prihvatio podelu filma na klasičan i kvir. Po njemu postoji samo jedna kinematografija. 




    Prevod i tekst za temu je uradio: mita53








Pokaži temo na forumu (3)

{{message}}

{{item.title}}