The Remains of the Day

Slažem se sa puppetom. Meni je idelano  knjiga pa  film. 

Čak dobo dođe i da se reprizira, što ću i da uradim sa suprugom, hvala puppet na osvrtu i komentaru u temi. 

 

Priča sva u slojevima, govori i o samoj Engleskoj jedne epohe, iz oka onih koji se nisu tek tako dali čuti, posluge, slepo i vredno posvećenih svojim gospodarima i pozivu, ovde sa sjajnim Anthony Hopkinsom. Tu i tamo možda i suviše "engleski" film za moj ukus (Britanija je jedna od retkih, pored Francuske, zemalja koju nikada, ni tada, ne bih voleo da posetim), no itekako i u univerzalnoj, ljudskoj priči, meni možda i najefektniji u James Ivory/Ismail Merchant filmskom opusu, filmovima koje sam besomučno gledao u svojim teen danima upravo zato što su mi taj filmski jezik, prostor i stil bili relativno daleki a želeo sam da ih dokučim iz nekog, vazda apsurdnog, ličnog razloga, pride ih je voleo vlasnik video kluba "HL" kojeg sam cenio, te sam se namerno udaljio od tada voljenih evropskih žanrovskih filmova koji su me održavali u ugodnoj poziciji, stavljajući se naprasno u milost i nemilost meni hladnije, sporije ali i nešto intimnije britanske filmske scene (koja će mi potom otkriti put ka bližem univerzumu starijih "kitchen sink" ostrvskih filmova). 

Elem, ko već nije, mogao bi odvojiti neku priliku za ovaj film, ima tu finih, neka i tužnih i teških emocija, sjajne glume, specifičnog ambijenta, volela je raja Downtown Abbey, zašto tek ne bi ovaj klasik.