Uri saengae choego-ui sungan

Film se otvara pobedom ženskog rukometnog kluba na turniru, no mesta za previše radosti nema, klub se uprkos svim uspesima i kvalitetu igračica prodaje, svega nekoliko devojaka prelazi u druge klubove dok je većina osuđena na slabo plaćene poslove u kojekakvim marketima. Privatni životi devojaka su krcati problemima, siromaštvom, problematičnim mužem u velikim dugovima, brizi o deci, radu u restoranu, kako kod koje već. Za većinu devojaka rukomet je strast koja im pruža bekstvo od svih nedaća i odsustvo od igre im pravi još više štete. 

Prilika da se deo ekipe okupi i da devojke eventualno izađu iz svoje turobne svakodnevnice je sastavljanje reprezentacije koja će učestvovati na predstojećoj olimpijadi. Naravno, problemi i borbe unutar tima tek tu počinju, ekipa je u rasulu, treneri se smenjuju, privatni problemi se nagomilavaju, niko ne zna ni da li će uopšte ostati u reprezentaciji i u ovom filmu se možda i bolje nego u bilo kojem sličnom ostvarenju vidi sav mogući stres koji je u pozadini nasmejanih lica, dresova, mahanja zastavama, medalja... 

Iako ovo nije moja tema, svideo mi se film, pokazuje još jednu stranu korejskog uglavnom patrijahalnog društva gde ženama, čak i kada bi bili nosioci medalja sa velikih takmičenja, svaka sigurnost moze biti prilično daleka, neizvesna. Glumice su savršene, sve do jedne, zamerka bi mi bila to uporno guranje meni nezanimljivog i neumerenog humora tamo gde mu nije mesto. 

Kako bilo, definitivno vredi, pogotovo ljubiteljima sportskog filma.