Titlovi.com stremio addon napokon dostupan

Film

drama, kratki film (1996)

Vostochnaya elegiya

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

Ocena uporabnika
-
7,4
Vostochnaya elegiya

Naslov:

Vostochnaya elegiya

Leto:

1996

Zvrst:

drama, kratki film

Trajanje:

43 min

Režija:

Aleksandr Sokurov

Scenarij:

Aleksandr Sokurov


Glavne vloge:


Aleksandr Sokurov
  >  Narrator (voice) (uncredited)

  • Poglejte podobne vsebine
  • Komentarji (1)
  • Smirennaya zhizn

    Smirennaya zhizn (1997)

    dokumentarni

    Dokumentarac prati život starice u planinskom selu Japana koja živi sama u kući staroj 130 godina.
  • Dolce...

    Dolce... (2000)

    dokumentarni

  • Otets i syn

    Otets i syn (2003)

    drama

    Žive sami u stanu u potkrovlju, a kad Aleksej ima noćne more, otac ga grli, miluje i smiruje. Često su polugoli, posebno kad čeliče svoja skladna tela gipke muskulature. Aleksej ima simpatičnu...
  • Solntse

    Solntse (2005)

    drama, zgodovina

    Radnja se odvija u Japanu 1945. godine. U centru priče je japanski imperator Hirohito. Film pokriva događaje između dva prelomna perioda u japanskoj istoriji. Propada vekovima stara carska tradicija...

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Filaret
    Senior translator
    17.08.2013. 00:53

    Vostochnaya elegiya (1996)

    Istočnjačka elegija


    Scenario i režija    Aleksandar Sokurov



    imdb


    Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.

    Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".

    Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.

    Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.











    PREVOD

{{message}}

{{item.title}}