Film

drama, kratki film (1996)

Vostochnaya elegiya

Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!

}
Ocena uporabnika
-
7,4
Vostochnaya elegiya

Naslov:

Vostochnaya elegiya

Leto:

1996

Zvrst:

drama, kratki film

Trajanje:

43 min

Režija:

Aleksandr Sokurov

Scenarij:

Aleksandr Sokurov


Glavne vloge:


Aleksandr Sokurov
  >  Narrator (voice) (uncredited)

  • Poglejte podobne vsebine
  • Komentarji (1)
  • Elegiya iz Rossii

    Elegiya iz Rossii (1993)

    dokumentarni

  • Otets i syn

    Otets i syn (2003)

    drama

    Žive sami u stanu u potkrovlju, a kad Aleksej ima noćne more, otac ga grli, miluje i smiruje. Često su polugoli, posebno kad čeliče svoja skladna tela gipke muskulature. Aleksej ima simpatičnu...
  • Smirennaya zhizn

    Smirennaya zhizn (1997)

    dokumentarni

    Dokumentarac prati život starice u planinskom selu Japana koja živi sama u kući staroj 130 godina.
  • Moskovskaya elegiya

    Moskovskaya elegiya (1987)

    dokumentarni

    A film in homage to Russian filmmaker Andrei Tarkovsky. It concentrates on his absence from the Soviet Union and what he left behind. There are episodes of his funeral and places he lived in Moscow.

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Filaret
    Senior translator
    17.08.2013. 00:53

    Vostochnaya elegiya (1996)

    Istočnjačka elegija


    Scenario i režija    Aleksandar Sokurov



    imdb


    Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.

    Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".

    Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.

    Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.











    PREVOD

{{message}}

{{item.title}}