Za sve opcije molim te da se prijaviš ili registriraš!
Naslov:
Vostochnaya elegiyaLeto:
1996Zvrst:
drama, kratki filmTrajanje:
43 minRežija:
Aleksandr SokurovScenarij:
Aleksandr Sokurov- Poglejte podobne vsebine
- Komentarji filma/serije (1)
Moskovskaya elegiya (1987)
dokumentarni
A film in homage to Russian filmmaker Andrei Tarkovsky. It concentrates on his absence from the Soviet Union and what he left behind. There are episodes of his funeral and places he lived in Moscow.
Das kleine Chaos (1966)
kriminalka, kratki film, komedija
Theo, Marite, and Franz cannot make any money selling magazines door to door, so they try a little robbery.
Solntse (2005)
drama, zgodovina
Radnja se odvija u Japanu 1945. godine. U centru priče je japanski imperator Hirohito. Film pokriva događaje između dva prelomna perioda u japanskoj istoriji. Propada vekovima stara carska tradicija...
Otets i syn (2003)
drama
Žive sami u stanu u potkrovlju, a kad Aleksej ima noćne more, otac ga grli, miluje i smiruje. Često su polugoli, posebno kad čeliče svoja skladna tela gipke muskulature. Aleksej ima simpatičnu...
Za komentiranje morate biti prijavljeni!
Senior translator
17.08.2013. 00:53
Vostochnaya elegiya (1996)
Istočnjačka elegija
Scenario i režija Aleksandar Sokurov
imdb
Postoje filmovi koji liče na tkanje, na nežnost i pažljivo izrečenu brižnost, na tananu saglasnost i puštanje da bude kako ti misli teku. Kao nebo i zamišljanje oblaka kojih nema.
Postoje filmovi u kojima se plače, a tvoje srce ostane suvo. Ovde nijedne suze nema, a čini ti se da sve suze ovog sveta stanu u jednu rečenicu. "Ne, ne... mislim da nikakve sreće u mom životu nije bilo".
Postoje patetični filmovi i filmovi koji manipulišu emocijama. Ovo je film o snazi da se bude ljudsko biće. Priča o kosi mrtvog mornara koja leluja u vodi je priča o suštom životu. Koji se ne rađa iz bajki o Feniksu i obećanja, nego iz trpljenja, rada i ponosa. To je ono što dugujemo Istoku, religije su nam zamaglile vid.
Daleko su ove slike i daleko je ovo Sokurovljevo ostrvo, daleko smo od sopstvenog rođenja, jer tamo nas režiser vraća. Možda zaista treba biti dete, osloboditi se sebičnosti i ne zaplakati nad činjenicom da nam to ostrvo neumoljivo izmiče.
PREVOD